Приштина се позвала на споразум који је прошле године у децембру потписала са Тираном о успостављању регулаторног блока енергетског система Косово-Албанија, што је директно кршење Бриселског споразума.
Шта је циљ овог потеза Приштине, има ли Србија одговор и какве би могле да буду последице?
Политички „електрошок“ Приштине против Београда
Професор др Бранко Ковачевић, в.д. председника Надзорног одбора ЕПС-а, за Спутњик каже да је све ово део политичке игре Приштине. Он подсећа да је требало да се направи заједничко предузеће са Београдом и да је цела ствар била увезана са Заједницом српских општина.
„У пакету преговора била је и енергетика, као и ’Газиводе‘, ’Трепча‘... Да се уради једна, да је назовем, ’оставинска расправа‘ ко је шта и колико улагао. Ово сада је једна врста притиска Приштине пред предстојеће преговоре са Београдом. Нека њихова тактика“, сматра др Ковачевић.
И Европске мреже оператера преносних система електричне енергије разматрају могућност да се територија Косова издвоји из регулаторног блока „Електромреже Србије“ и припоји албанском регулаторном блоку. Одлука ће бити донета следеће недеље.
Иначе, споразум који је потписан у Тирани, урађен је уз знање Европске мреже оператора преносних система електричне енергије.
Маркетинг Косова за унутрашњу употребу
Др Ковачевић напомиње да је Србија као лидер имала и задатак да на нивоу производње струје испрати било какав минус или дефицит енергије. Тако је морала да ради и за све губитке које је направила такозвана држава Косово. Другим речима, Србија је сваки пут морала да покрије трошак слабије производње електричне енергије у КОСТТ-у.
„Тај систем је био део велике Југославије и ту Србија улаже дуже од 70 година. Постоје папири и власнички листови. Зато мислим да је све ово само један маркетиншки трик Приштине за домаћу употребу“, истиче он.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да уместо приче о енергетској великој Албанији која никада неће постојати, Приштина треба да се окрене испуњавању преузетих обавеза и формира Заједницу српских општина.
Споразум који није испоштован
Иначе, у тексту Бриселског споразума Београда и Приштине о енергетици наведено је да су се две стране сагласиле да ће Косово дозволити ЕПС-у да оснује компанију за трговину електричном енергијом у покрајини.
Та компанија „Електросевер“ потписала би споразуме са приштинским КОСТТ-ом да би могла да учествује на тржишту електричне енергије Косова. Имала би право на издавање и наплату рачуна, што су уобичајене активности компаније за снабдевање струјом. У споразуму је наведено да ће обе стране наставити, уз посредовање ЕУ, да раде све што је потребно како би омогућиле „Електросеверу“ да пружи услуге дистрибуције на основу принципа из „Договора о енергетици“.
Србија и „Електромрежа Србије“ (ЕМС) подржале би захтев КОСТТ-а за потписивање споразума о интерконекцији са ЕНТСО, укључујући и у жалбеном поступку.
На крају Споразума о енергетици наведено је да Косово сматра да је „имовина на територији Косова у власништву Косова“, а да Србија сматра да је „имовина на територији Косова у власништву Србије“, при чему се обе стране позивају на Резолуцију 1244 и на Устав Србије, односно Устав Косова.
