„Пази се сутрашње кише! У Чернобиљу и Припјату већ 10 дана горе шуме и радиоактивне честице се дижу у атмосферу. Немој да излазиш на кишу, а ако покиснеш, добро опери веш и не суши га напољу. Барем до краја недеље. Молим те, чувај се!!!“
Ова порука је узнемирила велики број грађана који се још сећају радиоактивног облака који је покрио добар део Европе после катастрофе на атомској централи у Чернобиљу.
Овог пута повод за забринутост је пожар који је избио 4. априла у зони Чернобиља.
Саговорник Спутњика, један од учесника у ликвидацији чернобиљске катастрофе који је желео да остане анониман, рекао нам је: „Сваки пожар је сам по себи опасан. Ипак, систем складиштења нуклеарног отпада и све што је везано за отпад из познате нуклеарне електране направљено је тако да потпуно искључи могућност негативних последица. Такође се у вестима много говори о шумама које горе и пожару који би могао да захвати и саму нуклеарну електрану. Могу да вам потврдим да никакве шуме нема у непосредној близини бивше електране.“
Нема опасности од Чернобиља
Еколошка инспекција Украјине објавила је да је ватра захватила 100 хектара шуме, од којих се једна петина налази у затвореној зони Чернобиља. Иако је због ватре у зони измерена радијација 16 пута већа од дозвољене, власти су потврдиле да је у Кијеву, који се налази на 134 километра од Чернобиља, ваздух чист.
За пожар су криви локални житељи који су палили суву траву и ђубре. Први осумњичени ухапшен је 6. априла, а 14. је подигнута оптужница против још једног становника области. Пожар који грађани нису могли да угасе сами, проширио се и приближио неколико километара самој нуклеарној електрани која је 1986. изазвала највећу еколошку катастрофу у историји човечанства.
Више од 400 ватрогасаца борило се с ватром читавих 10 дана. Ветар и суша учинили су да задатак буде тежи. Пожар је сузбијен тек када је екипама у помоћ стигла киша и тренутно је под контролом стручњака.
Генетско памћење људи погођених давном катастрофом
Државна агенција Украјине за управљање затвореном зоном објавила је да је радијација у границама нормале и замолила народ да не диже панику и да не верује апокалиптичним информацијама.
Ипак, много је било и оних који су упозоравали народ на „неконтролисану ситуацију“ и који су од власти тражили да не скрива податке, као што је то учинила совјетска власт 1986. године. Туристички водичи који организују екскурзије у затвореној зони, кажу да је пожар на 2 км од складишта Подљесниј, где се чува најопаснији нуклеарни отпад.
Председник Украјине Владимир Зеленски изјавио је: „Добро памтимо лекцију коју смо извукли 26. априла 1986. године. Нико од вас неће скривати истину. Сада је истина да је ситуација у Чернобиљу под контролом.“
Многи од нас сећају се опасности за Европу и цео свет 1986. године, када смо зелену салату прали у соди бикарбони, избегавали махунарке и обавезно проверавали порекло воћа и поврћа, јер су отровне честице ушле дубоко у земљу. Ветар и киша могле су да разнесу радијацију и униште добар део света.
Данас затворена зона обухвата 2.600 квадратних километара који су 1986. евакуисани због радијације. Људе у околини, а показало се и код нас, пожар је подстакао на размишљање шта се данас дешава са јодом, стронцијумом и цезијумом, радиоактивним супстанцама које су тада претиле да униште човечанство.
„Најопаснији елемент у оно време био је јод, а он се брзо распада, тако да више не представља опасност. Радиоактивни цезијум и стронцијум су за 34 године већ продрли веома дубоко у земљу, а пожари су површински, тако да нема разлога за панику.“
Ветар би заиста могао да у стратосферу подигне пепео и дим који би се разнео по широкој територији, али концентрација отровних супстанци не би представљала опасност.
