Дата центар у Крагујевцу биће пет пута већи од јединог који засад постоји у Београду и временом ће постати централни, наводи Јовановић за Спутњик, истичући да су такви центри веома битни за заштиту података.
Случај хакерског напада на базу градске управе у Новом Саду је, према речима нашег саговорника, показао колико је значајно формирање државног дата центра и постојање службе попут Канцеларије за ИТ и е управу која води све те послове.
Изградња дата центра у Крагујевцу при крају
„Наравно, један дата центар није довољан и због тога је влада пре две године одлучила да уђе у пројекат изградње другог центра у Крагујевцу, јер има ли бољег места за то од срца Шумадије и Србије“, каже Јовановић.
Он објашњава да су критеријуми за избор локације за нови дата центар били врло захтевни: да је то место близу аутопута, које има универзитет јер су потребни кадрови, да се не налази на подручју које је плављено последњих 100 година, да ту није било земљотреса више десетина година, да није близу хемијских постројења при чему је то и обична бензинска пумпа и да се не налази испод коридора комерцијалних летова авиона.
„Том селекцијом смо нашли локацију у Крагујевцу, где је изградња самог објекта већ при крају а нисмо је заустављали ни у време пандемије“, додаје Јовановић.
Корона убрзала спровођење пројеката
Саговорник Спутњика истиче да је пандемија чак убрзала многе пројекте Канцеларије, од наставе преко интернета до електронске пријаве деце у вртиће и школе.
Много тога се дешавало буквално преко ноћи, а Јовановић наводи пример наставе преко интернета: првог дана је организован састанак с министром просвете, а већ сутрадан ујутро је у школи „Иван Горан Ковачић“ импровизован тв студио да би навече почело снимање часова који су следећег јутра почели да се емитују на трећем каналу РТС.
„Искористићемо ову ситуацију да развијемо многе услуге и системе тако да ћемо после ванредног стања бити и бољи, и јачи. Ово нам је и велики наук да можемо и дигитално да комуницирамо“, наводи директор Канцеларије за ИТ и електронску управу.
Слично је и са електронском пријавом деце за вртиће коју је сада већ искористило око 20.000 родитеља из око 80 градова. Покренута је и услуга електронског уписа деце у први разред школе, коју је већ искористило такође скоро 20.000 родитеља. Оног тренутка кад се заврши ванредно стање они ће електронски бити обавештени од школе да креће упис и моћи ће да закажу термин за разговор, а притом неће морати да носе ништа од докумената јер се све то већ налази у базама података.
Захваљујући пандемији убрзан је, према речима Јовановића, још један програм а то је нови концепт дигиталног полагања мале матуре.
„Размишљали смо да нам за то треба још три године, али сада се ситуација променила и 22-24.априла биће организована проба дигиталног теста мале матуре“, открива Јовановић.
Кад је реч о помоћи привреди, е управа има портал локалних пореских администрација преко које је до 1.априла скоро 40.000 привредника извршило електронску пријаву пореза. Међу новим услугама је и издавање дозвола за кретање током полицијског часа за грађане који пружају социјалне услуге. Сличне дозволе за пољопривреднике издаје Министарство пољопривреде, док МУП даје дозволе за запослене.
Сајбер напади свакодневни
На питање како се штите сви ти подаци, Јовановић наглашава да се тимови у Канцеларију за ИТ и е управу посебно припремају за хостовање свих тих платформи.
„Око 40 посто посла нам се своди на то да чувамо све те програме и базе података и омогућимо да их користи што већи број грађана, а с друге стране да их заштитимо од различитих сајбер напада који су свакодневни. Ми се свакодневно боримо са великим бројем сајбер напада и то је неминовност нашег посла“, наводи наш саговорник, указујући на важну улогу коју у томе има државни дата центар у Београду, који гарантује да се сви подаци грађана неће изгубити и да ће бити професионално заштићени а истовремено стално доступни.
Говорећи о циљевима за ову годину, Михаило Јовановић истиче да су две ствари врло битне: потпуна дигитализација пословања свих републичких органа и успостављање електронског идентитета грађана.
„У наредне три године желимо да постанемо таква електронска управа где се комплетна комуникација грађана са државом одвија преко интернета или мобилним телефоном“, поручује Јовановић.
