Ризик од појаве новог таласа епидемије коронавируса увек постоји, међутим, у европским земљама које су се одлучиле на ублажавање мера епидемија је достигла врхунац пре више дана или недеља, напомиње за Спутњик епидемиолог Зоран Радовановић.
Пошто је епидемијска крива у паду, властима се чини да могу да попусте стеге, додаје он.
„Аустрија је, на пример, врх оболевања имала још 25, 26. марта, а тек 14. априла су се одлучили на попуштање, скоро двадесет дана после достигнутог врхунца епидемијске криве. Значи, број оболелих опада и учинило им се да је време да начине прве уступке, а план им је да се до почетка маја враћају нормалном животу“, наводи Радовановић.
Попуштање мера и опасност од фаталног повратка вируса у Европу
Неколико европских држава најавило је ублажавање рестриктивних мера уведених током борбе против епидемије коронавируса. Међу њима су Шпанија, Италија, Словенија, Данска, Пољска, Аустрија, Чешка, али и Норвешка, која није чланица ЕУ, али је са њом повезана специјалним везама.
Намеру шпанске владе да ублажи мере у борби против епидемије критиковала је влада Каталоније, док је на опасности од тренда ублажавања мера упозорио и директор Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом Гебрејесус.
Према његовим речима, превремено укидање мера ограниченог кретања могло би узроковати „фатални повратак“ пандемије. Повратак пандемије могао би бити једнако смртоносан као и њено ширење ако изостану потребне мере, додао је шеф СЗО.
Вирус не може тек тако да нестане
Проблем са којим се владе суочавају састоји се у балансирању између заштите здравља људи и економске стабилности, како економије земаља не би отишле у амбис, каже Радовановић.
На то упућује и податак да се у Шпанију на посао, након што је социјалистичка влада Педра Санчеза одлучила да ублажи мере, враћа више од милион радника у металској, бродоградитељској и грађевинској индустрији, као и чистача и радника у санитету и заштити.
Да се ублажавање мера спроводи опрезно, указује и водич са смерницама који је издала шпанска влада, а у коме се наводе мере које би радници и послодавци требало да поштују.
Италија, европска земља у којој карантин најдуже траје, дозволила је отварање књижара, продавница канцеларијског материјала и продавница дечије одеће, док ће у Данској од данас деца млађа од 11 година моћи да се врате у школе и вртиће.
Релаксирање мера наш саговорник назива разумним приступом, уз напомену да болест не може тек тако да нестане.
„Она ће бити ту са нама, а једино што је било реално управо је то што је постигнуто, да се број оболелих развуче на дужи временски период. Како ће даље бити, непредвидиво је. Може да се догоди да наредни талас у неким европским земљама уследи и пре лета. Вероватније је да ће други талас доћи са хладним временом, у новембру, децембру или чак јануару, а да ће се током топлог периода појављивати понеки случај, да ће се болест одржавати једва на граници видљивости“, сматра Радовановић
Европска комисија најавила је да ће идуће недеље објавити „Мапу пута ка изласку из пандемије Ковида-19“, због, како се наводи, растуће забринутости у Бриселу због потенцијалног неуредног и смртоносног изласка из тренутних рестриктивних мера. У нацрту тог документа апелује се на државе чланице да своја ограничења укидају постепено, на координиран начин, вођени науком.
Пандемија је показала себичност појединих чланица Уније, кометарише Радовановић – свако је гледао да заштити само своју популацију:
„Сада је већ и до функционера у Бриселу допрло да је ЕУ компромитована и да је потребно да иступе и као унија, а не као сплет појединачних земаља која свака вуче на своју страну и заступа само своје интересе. Тако да се може очекивати прокламација закључака, а потом и поступака у пракси које ће рехабилитовати јединство ЕУ“.
