Јутро прошлог уторка амерички председник је започео низом твитова који нису указивали на то да ће попустити пред „старом добром побуном“, како је назвао ставове гувернера савезних држава о томе да су они надлежни за увођење троетапних мера попуштања рестрикција уведених у борби против епидемије вируса корона.
Ипак, свега два дана касније, он је гувернерима у телефонском разговору поручио да могу да почну да смањују рестрикције од 1. маја или раније и додао да неће покушавати да наметне своју вољу када је реч о томе када ће поново отворити продавнице и школе и вратити свакодневни живот у нормалу.
Устав САД не познаје „тоталну контролу“
Разлог за Трампов заокрет некадашњи дописник листа „Политика“ из Вашингтона Милан Мишић види у томе како је устројен амерички Устав.
„Проблем је био у томе што његово инсистирање да има апсолутну контролу није у складу са америчким Уставом, који предвиђа да се са оваквим ситуацијама свака савезна држава носи сама, односно да је за ситуацију одговоран главни носилац локалне извршне власти, а то је гувернер“, каже он.
Аналитичар Бранко Павловић подсећа на чињеницу да је Америка сложена држава и да борба против епидемије у великој мери зависи од припремљености здравствених, епидемиолошких, лабораторијских и других система у свакој од савезних држава.
„Трамп није схватио да је епидемија у САД тек у узлазној путањи и да ће бити у узлазној путањи још можда три недеље, па тек онда може да се очекује три до пет недеља спуштања. Будући да заправо централизованог одговора нема, не само зато што се САД састоје од 50 држава, него и зато што је здравствени систем углавном приватни, где централна полуга некога на врху пирамиде не значи ништа или врло мало значи, Трамп је схватио да је много паметније да препусти ствари гувернерима, јер су ситуације у савезним државама потпуно различите и не могу да се пореде“, сматра Павловић.
Одлуку о спуштању надлежности о попуштању мера Павловић назива паметном.
„Тако да је сада Трамп, у ствари, на правом путу. Одлучивање заиста мора да се пребаци на ниво гувернера, али недостаје све оно друго, а то је сарадња између федералног нивоа и нивоа држава и даље ка локалном нивоу“, каже Павловић.
Побуњеници и краљ
У недељама на почетку епидемије Трамп је тврдио да државе, а не савезна влада имају надлежност у борби против корона вируса – одбио је да изврши притисак на гувернере да донесу одлуке о ограничењу кретања или затварању фирми. Стога је став о надлежности савезне владе и његовој „тоталној контроли“ над борбом против епидемије и надлежности о ублажавању мера дочекан са чуђењем.
Испрва, чинило се да Трамп неће попустити. Осим што је ставове гувернера назвао „старом добром побуном“, наставио је да твитује у том смислу.
„Поручите демократским гувернерима да је ’Побуна на броду Баунти‘ мој омиљени филм“, поручио је у једном од твитова.
Његов заокрет, међутим, може се тумачити и у кључу договора који је добио од гувернера Њујорка, државе најтеже погођеном епидемијом, Ендруа Куома:
„У овој земљи немамо краља. То је тема о којој су дискутовали још очеви оснивачи... Нисмо желели краља и зато имамо Устав.“
У америчком политичком речнику монархија има поспрдно значење. Када год је, током америчке историје, неко од председника оптужен да жели да приграби монархијске прерогативе, други мандат му је измакао из руку. Можда је Трамп одлучио да попусти управо због тога.
Са друге стране, Трамп, чини се, и није имао много избора, осим да попусти пред вољом гувернера, јер су гувернери севрноисточних и западних држава почели да се самоорганизују и најавили су споразуме о координацији напора за постепено смањивање рестрикција и отварање компанија.
Гувернери Њујорка, Њу Џерзија, Конектиката, Пенсилваније, Делавера, Масачусетса и Род Ајленда сагласили су се да координирају своје акције. Сличан потез најавили су и гувернери Калифорније, Орегона и државе Вашингтон на западу земље.
