„Ресурсна база овог гасовода налази се у Норвешкој. Међутим, Норвешка се налази у пику производње гаса и не може да је повећа како би гас послала Пољској. Због тога ће ’Балтички гасовод‘ највероватније норвешки гас, који се тренутно шаље Немачкој и другим земљама западне Европе, преусмерити ка Пољској. Тачније, због изградње ’Балтичког гасовода‘ доћи ће до повећања количине руског гаса у Немачкој. Како већи значај у ЕУ има Немачка од Русије, то значи да ће Русија ојачати односе са једном од водећих земаља у ЕУ“, рекао је Станислав Митрахович, главни експерт Фонда за Националну енергетску безбедност и научни сарадник Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације.
Према мишљењу руских експерата, изградњом „Балтичког гасовода“ руски интереси нису угрожени. Пољска је већ раније обелоданила своје намере да се до 2022. године ослободи „зависности од руског гаса“, што се преко овог гасовода може постићи допремањем норвешког гаса у Пољску. Могуће је, сагласни су експерти, да дође до смањења транзита руског гаса кроз Пољску или да се појаве захтеви од стране Варшаве да Москва понуди уговор о транзиту гаса преко пољске територије под бољим условима, али је то мало вероватно.
„Балтички гасовод” — обезбедиће Пољску, али не у Немачку
Предвиђено је да „Балтички гасовод“ буде дужине 275 км и да повеже Пољску и Данску, како би се на тај начин допремао гас из Северног мора. Главну улогу у обезбеђивању пројекта за овај гасовод имаће немачка компанија „Јуропајп ГмбХ“, а према званичним информацијама, рад на припреми неопходних материјала већ је у току. У Немачкој и Француској је у току производња челика и лимова за изградњу морског дела гасовода, а ускоро ће бити започета и производња цеви. Претпоставља се да ће гасовод имати капацитет до 10 милијарди кубних метара, а наручиоци пројекта су пољски „Гас систем“ и оператер „ГТС Данска енерџинет“.
„Балтички гасовод“ је пројекат који је започет 2001. године када су данска компанија „Донг“ и пољска компанија „ПГНиГ“ потписале споразум о изградњи гасовода. Међутим, овај пројекат је био заустављен из економских разлога.
„Овај пројекат има дугу историју. Балтички гасовод је на почетку имао проблеме са финансирањем и одређивањем где ће бити његова крајња тачка. Ради се о томе да ако би се овај гасовод продужио и на остале земље, ван граница Пољске, за њега би било лакше да добије новац за финансирање из европских фондова. Тачније, он би тада добио статус трансевропске мреже, а за пројекте те врсте постоје одређене олакшице“, рекао је експерт.
Иако Пољска планира да на својој територији изгради интерконектор, за сада нису разрађени планови о продужетку „Балтичког гасовода“.
Интересантно је да је пројекат за изградњу овог гасовода оживљен 2007. године, након што је руски председник Владимир Путин одржао говор на Минхенској безбедносној конференцији, који су западни политичари тумачили као обнављање хладноратовских противречја. Експерти подсећају да је Пољска традиционално антируски настројена, те да је у овом говору видела претњу и одмах почела да разрађује планове како да се ослободи „руске енергетске зависности“ и тиме повећа „имагинарну“ безбедност.
Русија дала зелено светло за изградњу
Иако се према пројекту гране „Северног тока 2“ и „Балтичког гасовода“ укрштају, недавно је јавности постало познато да никаквих препрека за реализацију овог пројекта нема и да су добијене све неопходне дозволе за рад. Пољски оператер гасовода „Газ-Систем“ саопштио је да је постигнут договор о пресеку грана са „Северним током“ и „Северним током 2“.
„Русија се није противила овом пројекту, јер је Данска на крају дала сагласност за изградњу дела ’Северног тока 2‘ у својој искључивој економској зони мора“, подсећа експерт.
„Балтички гасовод“ не представља посебну претњу за било чије интересе, ни руске ни америчке, и за сада се може описати као „пољски национални пројекат“, сматрају експерти.
