Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела, каже да постоје најмање два објашњења због чега је Белгија избила на прво место по смртности од ковида 19.
„Прво, вирус је продро у бројне домове за старе. Процена је да се чак 45 одсто смртних случајева десило у геронтолошким центрима. Други разлог за високу стопу смртности је начин на који се у Белгији води та статистика. То се разликује од неких других земаља и можда сe може рећи да Белгија реалније приказује стварну стопу смртности, јер у те бројеве рачунају и преминуле у домовима за старе, без обзира што они нису били тестирани пре тога. Дакле, воде се симптомима и сумњом да су преминули од вируса корона“, објашњава Гајић.
Белгија због короне црни лидер Европе
По његовим речима, панике у Бриселу нема, али ни ригорозних мера што се тиче кретања као у другим државама. Постоје само препоруке за грађане.
„Мере изолације и ограниченог кретања у Белгији уведене су 14. марта. Мање-више су сличне као и у другим државама, мада се може рећи да су нешто блаже него у суседним земљама или у Србији, јер не постоји полицијски час. И овде су људи позвани да раде од куће и нешто више од 20 одсто запослених и даље одлази на посао. Сва кретања која нису од суштинског значаја су обустављена. Осим прехрамбених радњи, све друге су, махом, затворене. Шетња, физичке вежбе, вожња бициклом дозвољени су и то овде у великој мери људи практикују. Сматра се да је то добро за психолошко здравље и да представља психолошки вентил који људима омогућава да лакше прихвате остале мере ограничења“, објашњава наш саговорник.
Препоруке, али не и строге мере
Како каже, белгијска влада је дала препоруке да нема јавних окупљања, кафићи су затворени, а постоје и новчане казне у висини од 250 евра уколико се правила прекрше. У последњих неколико дана, додаје Гајић, отварају се продавнице са пољопривредном опремом, алатима и баштенски прибор.
„Оно што је овде специфичност је то да се здравствени систем и даље држи и примећује се да се број укупно хоспитализованих и оних који су на интензивној нези од почетка априла континуирано смањује. Број заузетих кревета на интензивној нези није до сада прешао 53 одсто. Управо у тим параметрима експерти и власти виде разлог за охрабрење и могућност да мере које су продужене до 3. маја буду постепено и ублажене и олакшане. Али, још нема неке јасне слике како ће се све одвијати после овог датума“, напомиње он.
Што се тиче ношења заштитних маски и рукавица, Гајић каже да се не користе у толикој мери јер их је тешко наћи, дефицитарна су роба. То није обавеза јер нису доступне свима.
На удару старачки домови
„Од почетка је пракса да се не формирају некакве посебне јединице за изолацију где би људи који имају симптоме били смештени. Све болнице стриктно су подељене на корона зону и део који се бави другим редовним активностима. Један од недостатака је недовољан ниво тестирања. Препорука је у старту била да уколико људи имају неке симптоме, да се самоизолују код куће и да контактирају са докторима телефоном.
„Та ситуација се наставила све до данас, мада се ниво тестирања повећао“, додаје он. Оно што се зна, јесте да позоришта, биоскопи и тај вид окупљања сигурно неће прорадити до 31. августа.
Иначе, влада је одлучила да удесетостручити број тестова, на 210.000, само у старачким домовима. Удружења старачких домова франкофоније у Белгији сматрају да је и то недовољно, с обзиром на 160.000 штићеника и 110.000 запослених у целој земљи који су потенцијално заражени.
