Иако су се многи богати људи широм света укључили у борбу против пандемије донирајући средства, Гејтсов ангажман излази из уобичајеног обрасца – он предлаже мере, најављује изградњу седам болница за производњу вакцине, полемише са Доналдом Трампом око мера за борбу против коронавируса и финансирања Светске здравствене организације...
Због изјава даваних пре пандемије, али и свог ангажмана у овим данима, Гејтс је, за једне пророк и филантроп, а за друге, оне подложним веровањима у теорије завере један је од главних организатора епидемије, који жели да, уз помоћ вакцине која би требало да се произведе, оствари тоталну доминацију над људским родом.
Пророк или завереник: Бил Гејтс у фокусу у доба короне
„Ценим да су шансе за ширење епидемије током мог живота нешто веће од педесет одсто. То је слично шпанској грозници модерног доба. Данашњи здравствени системи су много развијенији, па бисте помислили, у реду, ствари неће отићи по злу. Оно што смо видели (када су истраживачи инфективних болести који раде са Гејтс фондацијом моделирали сценарије) јесте да се снага ширења инфекције, због модерног транспорта... мери у данима у скоро свим урбаним центрима на читавој планети“, једна је од Гејтсових изјава из 2015, у којима упозорава на опасност од могуће пандемије.
Овакве изјаве донеле су му славу коју данас има – позитивну, као неко ко је на време прозрео опасности које модерни свет собом носи, или негативну, која га карактерише као једног од оних који вуку конце, организују и управљају пандемијом која нам се управо догађа. У сваком случају човека на чије ставове о пандемији ретко ко остаје равнодушан.
Гејтсово интересовање за пандемију датира и пре 2015.
Гејтс је једна од првих високопрофилисаних личности која је указала на опасности и могућности пандемије, каже новинар Драган Бисенић, који наглашава да не мисли на „апокрифна тумачења његових изјава из 2015.“. Он је много раније почео да испољава интересовање за опасности од пандемије.
Преломни моменат у Гејтсовом размишљању и фокусирању пандемије као гобалне опасности, према Бисенићевим речима, била је епидемја свињског грипа из 2009.
„Тада је Бил Гејтс написао један чланак који се звао „Ка бољем одговору за будућу пандемију и, као најбогатији човек тог времена, претпоставио је и анализирао је да је срећа што се вирус Н1Х1 није проширио онако како се претпостављало да ће се проширити. То је био преломни моменат који је довео израженијег Гејтсовог ангажовања по питању епидемија и помагао је Светску здравствену организацију и мере одрживог развоја, који су касније постали прихваћени и од УН“, објашњава Бисенић.
Тада је Гејтс дефинисао кораке који морају да се предузму како би се спречила евентуална следећа пандемија.
„Гејтс и његова фондација радиле су на овоме са фондацијом Ворена Бафета и они су заједно подржавали евентуалну борбу против пандемија. Аргументе или доказе да могу да буду у праву добили су 2012. и 2014, када се појавио Блискоисточни респираторни синдром (МЕРС), који је такође претио да постане глобална пандемија“, наводи Бисенић.
И други су упозоравали на могућност пандемије
Заслуге за ширење свести о опасности пандемије не припадају само Гејтсу, иако је, признаје наш саговорник, његов допринос велики. Светска здравствена организација од појаве вируса САРС 2002, има своја редовна упутства и упозорења о могућности избијања пандемијских криза.
Ако се вратимо још мало назад у историју, у време Хладног рата, сетићемо се да су тадашње војске, и са једне, и са друге стране, па и ЈНА имале концепте заштите у борби против зараза, па у некој мери и пандемијских зараза, подсећа Бисенић.
„Глобализовани свет, о коме је свест настала након терористичких напада у Њујорку и након ширења и напретка голбализације, указао је да поред предности постоје и претње глобализације. У оквиру тих претњи нашле су се и пандемије. Рецимо, у неколико сценарија које је итрадила ЦИА до 2010, који су предвиђали глобалне трендове у наредних петнаест или тридесет година пандемија је била поменута као једна од опасности са којом глобални свет може да се суочи“, наводи он.
Треба се присетити и недавно усвојене стратегије националне безбедности Србије, у којој се такође помиње пандемија као једна од претњи.
„У еволуцији нашег односа који постоји у свету, свест о пандемији као могућној претњи је расла. У том смислу, мора се рећи да је допринос Била Гејтса био свакако велики, тако да не треба да чуди његово изражено залагање у борби против пандемије данас“, закључује Бисенић.
Гејтс, наравно, пажњу јавности није привукао својим филантропским радом. Основавши са својим пријатељем Полом Аленом софтверску компанију „Мајкрософт“ 1975, Гејтс ће двадесетак година касније постати гуру информатичке ере у настајању.
Осим огромног богатства које га је винуло у врх листе најбогатијих људи света, Гејтс и његов „Мајкрософт“ имали су кључну улогу у транзицији света из аналогног у дигитално доба.
Почетком 21. века, Гејтс је одлучио да своје богатство уложи у хуманитарни рад, па је, заједно са супругом Мелиндом, основао Гејтс фондацију и етапно је почео да се повлачи из директног управљања „Мајкрософтом“. Тако се 2000. повукао из свакодневног управљања компанијом, а од 2008. не ради пуно радно време. Од 2014. није председник „Мајкрософта“, да би се пре неколико недеља потпуно повукао из компаније.
Фонд Била и Мелинде Гејтс настао је 2000. тако што је брачни пар у једну спојио неколико већ постојећих породичних фондација (прва је основана 1994.). на тај начин, фонд јединствене фондације достигао је суму од 28 милијарди долара.
Гејтс се, од када је почео да напушта активности у „Мајкрософту“, све више посвећивао филантропији и хуманитарном раду. Његова фондација тесно сарађује са СЗО на неколико великих пројеката сузбијања зараза, као што је дечја парализа, а у сарадњи са једним од оснивача Гугла, Ларијем Пејџом, финансирао је истраживања за проналазак јединствене вакцине против грипа. Такође финансира истраживања за бробу против Алцхајмерове болести.
