„Ова документа намењени су широком аудиторијуму, од научника до најмлађих интернет корисника. Посебно је важно да их могу прочитати млади нараштаји Русије и Европе. Храброст и херојизам војника и официра Црвене армије за време олује, како су тада говорили, јазбине нацистичке звери - Берлина, не смеју се предати забораву, а ови документи представљају вечне доказе њиховог подвига”, каже научни директор РВИО Михаил Мјахков у саопштењу.
У материјалима из Централног архива Министарства одбране Русије, представљени су оригинални ратни извештаји, мапе, резолуције и потписи представника совјетске ратне команде – од командира дивизије до Врховног команданта.
Међу њима је и извештај команданта 150. стрељачке Идричко-Берлинске дивизије, одликоване орденом Кутузова другог степена, генерал-мајора Шатилова, који је упућен команданту 79. стрељачког корпуса. У њему је детаљно описана битка за Рајхстаг.
„План операције је био следећи: у ноћи 30. 4. 45. године 674. и 756 стрељачки пук чисте од непријатеља четврти око Министарства унутрашњих послова, избијају на територију парка, који се налази одмах уз Рајхстаг и до до јутра заузимају Рајхстаг. Почетак акције у 4.30, 30.45 године“, писао је Шатилов.
Како се наводи, 30. априла 1945. године до девет часова ујутру зграда Министарства унутрашњих послова је очишћена од непријатеља, а јединице које су веома брзо напредовале ка југоистоку, избиле су на територију у непосредној близини западне и јужне стране Рајхстага.
Након што су концентрисали артиљерију, минобацаче, тенкове и самоходно оруђе, совјетски војници су напали положаје Немаца у близини зграде Рајхстаг.
Симбол победе на Рајхстагу
У извештају се описује и завршни напад на Рајхстаг, који је донео совјетским војницима историјску победу.
„Група хероја 756. стрељачког пука поставила је заставу у приземљу на југоисточом делу зграде Рајхстага у 13.45 часова 30.4.45 године (застава армије №5), а војници 674. стрељачког пука – у 14.25 минута 30.4.45 године на северној страни западне фасаде развили су заставу пука“, писао је Шатилов.
Како се наводи, противници су елиминисани из Рајхстага до 22.00 часова по локалном времену 30. априла.
Те исте вечери на крову Рајхстага развијена је застава 150. стрељачке Идричко-Берлинске дивизије, одликоване орденом Кутузова другог степена, која је постала званични симбол победе совјетског народа у Другом светском рату.
Заставу су поставили војник Црвене армије Михаил Јегоров, млађи наредник Мелитон Кантарија и млађи поручник Алексеј Берест. Командант 79. стрељачког корпуса, генерал-мајор Семјон Переверткин писао је у свом извештају војом већу треће ударне армије о судбини Заставе победе након 9. маја 1945. године.
„Према мојој наредби, застава Црвене армије, која је постављена 30. априла 1945. године на згради Рајхстага сада је скинута. Уместо заставе аредио сам да се постави велика пурпурна застава“, писао је Переверткин.
Како се наводи, командант је наредио да се застава која је развијена на Рајхстагу 30.4.1945. године сачувала и да је предата, као симбол победе, Стаљину.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Пад Беча отворио је црвеноармејцима врата Берлина
► О овоме се не говори: Са чиме се Црвена армија суочила приликом напада на Берлин
