Током прве зиме у рату против Совјетског Савеза, проблем са недостатком топле одеће нацисти су решавали једноставно – узимали су је од становника са окупираних територија. Нешто касније, на захтев руководства немачке армије, у Берлину су почели правити своју верзију руских традиционалних чизама.
Није било речи о масовној производњи – обућа је била намењена углавном стражарима и војницима других војних родова, од којих се није захтевало брзо премештање. Ваљенке су прављене од дебелог филца, имале су дрвене ђонове и обувале су се преко чизама. Тежиле су око три килограма, и биле су великих размера. Због тога су их и могли носити војници који се не крећу много.
Међутим, због недостатка сировина, времена и капацитета, Немачка није била у могућности да обезбеди и те малобројне снаге овом врстом обуће.
Како би на неки начин заштитили бар стражаре, који су трпели највећи мраз, почели су да праве замене за руске ваљенке – обућу, коју су плели од трака пресоване сламе. Војници су их носили преко обичних немачких чизама.
Примерци обе врсте „ немачких ваљенки“ изложени су у Музеју савремене историје Русије у Москви. Једне су направљене од сламе и омотане жицом, вероватно због чврстоће. Друге су направљене од трске, и пронађене су у кући где су живели Немци.
„Немачке ваљенке“ направљене од филца, које су такође део колекције музеја, донете су из Калуге у марту 1942. године. Оне су биле међу трофејима Црвене армије, које су задржали приликом ослобађања Калуге у децембру 1941. године, када су трупе генерала Ивана Болдина потиснуле Немце из града.
