Ова истраживања су додатно расветлила појединости о верском и политичком окружењу које је обележило Исусово одрастање и утицало на његова гледишта.
Лондонски „Индипендент“ наводи да је Назарет заправо био знатно веће насеље него што се до сада веровало, а његови становници – којих је, како тврде британски истраживачи, било и до 1.000 – придржавали су се веома конзервативних верских схватања и били веома ненаклоњени Риму.
Археолози су дошли до сазнања да су Јевреји у тадашњем Назарету користили искључиво предмете које су сматрали чистим у обредном смислу, попут керамичких.
Такође из верских разлога, строго су поштовали забрану коришћења људског измета за ђубрење земљишта.
Поређења ради, оваква правила нису важила у оближњем Сепфорису, где се живот одвијао под јаким утицајем грчке и римске културе, што су Назарећани сматрали опасним, преноси Танјуг.
Захваљујући овим археолошким истраживањима, највећим икада спроведеним у том подручју, дошло се и до податка да су средином првог века нове ере побуњеници испод Назарета изградили широку мрежу подземних скровишта и тунела коју су користили у акцијама против римске власти.
„Наше ново истраживање је преобразило археолошко познавање Назарета из римског доба“, истакао је руководилац пројекта, Кен Дарк са универзитета у Редингу.
.jpg){kind=link}