Међутим, то је и село у ком се остварило и пророчанство чувених Тарабића који су давно написали да ће „Дрина једног дана потећи узбрдо“.
Тада је то свима деловало немогуће, али 1980. године изградњом бране створено је Заовинско језеро и тада су многе ствари постале јасније. Иако вештачко, ово језеро је прави рај на земљи, оаза где долазе бројни домаћи, али и страни гости како би уживали у свим природним лепотама.
„У току летњих месеци на језеру можете видети велики број туриста. Врло је популарно и код ронилаца који су чести гости, али и код риболоваца јер је у овим водама евидентирано 14 врста риба, изузетно је богато поточном и калифорнијсом пастрмком. Најчешћи су домаћи гости, али често можете на обалама чути француски, немачки и руски језик“, каже за РИНУ, Ранко Милановић из Националног парка Тара.
Заовинско језеро налази се у јужном делу Таре, разливено је у звездастом облику и смарагдно зелене боје. Поред тог великог, на истом подручју налази се и неколико мањих језера – Крушчица, Спајићи и Липовица. Село Заовине поприлично је распоростањено, са бројним засеоцима и управо у једном од њих чувени Јосиф Паничић поронашао је ендемску врсту – Панчићеву оморику.
„На Заовинама се налази око 50 одсто флоре целе планине Таре. На овом подручју до сада је утврђено присуство око 600 биљних врста, а од укупног броја 55 биљних врста се налази на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије. Ту расту биљке попут рунолиста, које су права реткост“, рекао је Милановић.
Слике овог малог планинског села, обишле су читав свет, јер у Заовинама је немогуће направити лошу фотографију. Фасцинантан поглед на прелепе пејзаже пружа се са три означена видиковца, а у непрегледна пространства љубитеље адреналина, воде уређене планинске стазе, преноси Б 92.
