Нико пре два месеца није могао да замисли да ће градови у Србији и свету бити пусти, пише РТС. Жути картон од природе - ту одговор налази академик Душан Ковачевић. Прилагођавање је неминовно, а и он не види све тако црно. Сада је прилика да упознамо пре свега себе и оне с којима живимо.
„Ово ће мало дуже трајати, али оно што је јако битно, то је да би било добро да будемо бољи и да ценимо живот и вредности живота на другачији начин. Није све у материјалном, слобода је нешто што је најбитније и најважније“, истиче Душан Ковачевић.
Долазак пандемије Бил Гејтс је са групом медицинских стручњака предвидео још 2015. године - потенцијални вирус разориће свет. Тада није схватао зашто је било важно да се више улаже у здравство.
„Ово може да буде или крај или нови почетак. Ово може бити време промишљања, где учимо на грешкама, или може бити почетак једног циклуса који ће се наставити све док коначно не научимо лекцију која нам је намењена“, сматра Гејтс.
Отказ за 200 милиона радника?
Ноам Чомски, лингвиста и филозоф, дане у самоизолацији проводи у Аризони. За њега новонастала ситуација намеће питање - какав свет желимо после Ковида-19.
„Постоји могућност да ће се људи организовати, али свет ће се суочити са великим проблемима. Време је да спознамо дубоке мане, дисфункционалне карактеристике читавог система, који мора да се промени“, сматра Чомски.
Мере ограничавања кретања, како би се успорило ширење пандемије погодиле су 80 одсто радника у свету, наводи РТС. Процењује се да би готово 200 милиона људи могло да изгуби посао.
„Када се заврши пандемија установиће се да ће институције многих земаља пропасти. Да ли је ова пресуда објективно праведна, није важно. Реалност је да свет неће бити исти после коронавируса“, истиче дипломата Хенри Кисинџер.
На сличан начин, надолазеће промене у геополитичком поретку света види и бивши саветник Барака Обаме.
„Геополитичке последице биће трајне. Највећа претња Америци и њеном поретку више неће бити терористичке групе већ климатске промене и пандемије и ширење национализма и тоталитаризма“, сматра Бен Роудс, заменик за националну безбедност Барака Обаме.
Удар на глобализацију
Има и оних који верују да иза коронавируса стоји нешто друго.
„Неки сматрају да је крај цивилизације близу, ја не. Само ћемо ускоро ходати са чиповима“, мишљења је бивши тенисер Марат Сафин.
Код нас влада уверење да је ово антрополошки удар, и удар на глобализацију.
„Мислим да ће доћи до повратке државе као кључног фактора међународне политике, као што и сада видимо људи су масовно хрлили у земље чији су држављани, а нису нужно остајали у државама у којима су радили... скретање ка условно речено десници, ка конзервативнијој форми политике, то је после криза готово правило. Ми идемо ка једној форми затварања и када кажете „после ковида“ - и само питање је оптимистично. Можда ћемо морати да научимо да живимо са ковидом, него са идејом да живимо после ковида“, наводи писац Мухарем Баздуљ.
Како се понашати у време зараза писао је Иво Андрић у „На Дрини ћуприја“: „Док болест влада у неком месту, не идите тамо, јер се можете заразити, а ако сте у месту где болест влада, не идите из тог места јер можете заразити друге“.
То је најважније правило и данас. У истом роману Андрић пред нас ставља и изазов – „Болести се мењају, понашање људи не.“
