Овако Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Тањугу, коментарише ситуацију са пандемијом коронавируса у Африци и податке Светске здравствене организације према којима је број жртава у том делу света прошле недеље скочио за 60 одсто, док је број оболелих забележио пораст од 51 одсто. Према подацима Афричког центра за контролу и превенцију болести, од последица коронавируса преминуло је више од 1.000 људи.
Према његовом мишљењу, у овом тренутку у свету постоје два огромна подручја којима буквално прети катастрофа – југ Азије (Индија, Пакистан, Бангладеш) и Подсахарска Африка.
„Док је у Северној Африци епидемија већ присутна неко време због близине Европе, талас епидемије се сада приближава Подсахарској Африци, где је ситуација нарочито осетљива. Врх епидемије тамо још није достигнут. Иако је према последњим подацима Ковидом-19 заражено више од 19.000 људи, то је сасвим сигурно нереална цифра, јер су то земље у којима готово да не постоје тестирања, па су праве бројке вероватно веће од пријављених“, оцењује Коркоделовић.
Шта подгрева мрачне пројекције УН за Африку
У Подсахарској Африци, као и у Индији, каже саговорник Спутњика, тешко је обезбедити социјалну дистанцу и базичне хигијенске услове. Африка има више од милијарду и 200 милиона становника, од чега су око 56 одсто у урбаним срединама које се увелико састоје од сиромашних, приградских насеља, где је готово немогуће обезбедити социјалну дистанцу.
„У Африци само 34 посто домаћинстава има проточну воду и уопште услове за неки пристојан приступ води. Како у таквим условима обезбедити прање руку и одржавати основну хигијену?“, пита се Коркоделовић.
Колико је Африка у незавидном положају у односу на развијене делове света, Коркоделовић илуструје податком да на том континенту на хиљаду становника долазе 2,2 медицинска радника, за разлику од Европе у којој на хиљаду људи долази 14 медицинских радника.
Такође, за разлику од развијених делова света који могу да одвајају огромне финансијске пакете помоћи својој привреди, фирмама и појединцима, попут Кине, ЕУ или САД, низ афричких земаља није у ситуацији да то учини.
Земље на највећем удару
На питање, које би афричке земље могле бити у највећој мери погођене пандемијом, Коркоделовић каже да је то незахвално коментарисати, али да би то пре свега могле бити земље које су највише биле укључене у процес глобализације:
„То су Јужна Африка, која ће бити погођена економски због низа међународних веза које има, као и Нигерија, афрички џин који има преко 170 милиона људи и која у околини свог највећег града Лагоса има низ сиромашних предграђа. Са друге стране, Јужна Африка је индустријски најразвијенија земља у Подсахарској Африци и она ће сигурно унапредити производњу и маски и неинвазивних респиратора. Међутим, такође је и једна од земаља у свету која је највише раздирана криминалом, па је тешко одржавати ванредно стање које је тамо уведено“.
Шта Африци иде на руку
Према речима нашег саговорника, оно што јесте предност и што може да помогне је то што и Африка има доминантно младо становништво које, како су показала искуства и Вухана и Европе, много мање оболева.
Удар пандемије би, додаје наш саговорник, могло да ублажи и постојање јаких породичних веза међу Африканцима, навиклим да помажу једни другима, као и чињеница да одређене тамошње културе често саме од себе успевају да се одбране пред налетима катастрофалних догађаја.
Улога међународне заједнице и великих сила
У том смислу, напомиње Коркоделовић, кључна је улога међународне заједнице, међународних институција и великих сила. Човечанство, како каже, мора да се уједини, ако не ради интереса земаља у развоју, оно ради властитог.
„Један од директора Светске здравствене организације је упозорио да ће, уколико коронавирус не буде обуздан и контролисан у Подсахарској Африци и на југу Азије, Европа и САД доживети други, трећи, па чак и четврти талас пандемије. Зато је изузетно важно да развијене земље пораде на медицинској помоћи“, објашњава Коркоделовић и додаје да Кина већ одржава везе са афричким земљама.
„Они су већ организовали, као што то чине за бројне друге земље, низ заједничких пројеката и предлога за борбу против ковида. Тако да очекујем да ће Кина имати велику улогу у деловању против пандемије у Африци“, указује Коркоделовић.
Како каже, поред медицинске, веома је важна и финансијска помоћ, јер је привреда Африке у великој мери погођена епидемијом, још од избијања вируса у Кини крајем јануара.
„Кидају се ланци снадебавања, а Африка, која је велики снабдевач Европе и развијеног света сировинама, пре свега нафтом, жестоко је погођена ограничавањем извоза. Такође, друга изузетно важна грана у Африци је туризам, који је потпуно замро од избијања пандемије“, примећује наш саговорник.
Према његовим речима, једнако као што би из Африке могао да уследи други, трећи и четврти талас епидемије, тако би могао да уследи и огроман прилив избеглица, уколико епидемија узме маха.
„Низ тамношњих земаља је и иначе начет корупцијом, неке су начете слабим политичким вођством, а неке деловањем такозване Исламске државе и других верских фанатичких организација. То све може да се прелива ван граница једне пропале државе, а онда да се шири ван афричког континента. И у томе лежи интерес развијених земаља и међународних институција да помогну земљама у Африци“, категоричан је Коркоделовић.
Трампова одлука угрозила и Африку
Одлука америчког председника Трампа да у целокупној овој ситуацији обустави финансијску помоћ Светској здравственој организацији, наводи наш саговорник, у низу афричких земаља доживљена је као акт издаје, јер сматрају да такав потез по њих може да има разорне последице.
„Чини се да неке симболике има и у томе што се управо сада на челу СЗО налази некадашњи етиопски министар здравља и спољних послова, који је нека врста „громобрана“ од напада који долазе из Вашингтона и оптужби да је СЗО прокинеска“, закључује Борислав Коркоделовић за Спутњик.