У тексту „Губимо своје небо: Крстичевић забио задњи ексер у ковчег Хрватског ратног ваздухопловства“ портал пише о томе како министар одбране Дамир Крстичевић планира да до даљег одложи поступак набавке војних авиона, уз констатацију да би то могло да значи крај ратног ваздухопловства Хрватске или бар његове ловачке компоненте.
Како се наводи, у исто време када и Хрватска, у обнову ловачке авијације кренула је и Србија, али је Србија, за разлику од Хрватске, успела.
„Досад смо на српске војне набавке и застарелост њиховог војног хардвера гледали с висине и с подсмехом, али након последњих набавки које је Србија реализовала са свих страна света и у свим војним секторима, мало коме ће бити до смеха“, пише у тексту.
Истиче се да су Срби у релативно кратком времену обновили ловачко ваздухопловство набавкама модернизованих МиГ-ова 29 из Русије и Белорусије, као и да је набавила беспилотне летелице великог радијуса деловања из Кине, од којих неке имају могућност деловања навођеним ракетама и бомбама.
Српска тактика: Мало Исток, мало Запад
„Срж данашње српске политике је балансирање између истока и запада. Тако су и приликом војних набавки водили рачуна да мало купују са истока, а мало са запада. Приликом набавке девет хеликоптера одлучили су се за Еврокоптерову ’Пуму‘, али су од Руса набавили и Ми-35 и Ми-17. Као што су балансирали при куповини хеликоптера, тако су се у набавци ПВО система водили логиком мало Исток, а мало Запад“, пише портал „Дневно“.
Додаје се да је Србија све наведене набавке реализовала у периоду од четири-пет година, као и да је пре неколико година све изгледало другачије, јер је Хрватска своју предност видела у чланству у НАТО-у.
Како се наводи, министар одбране Александар Вулин успео је из темеља да обнови српску оружану силу, пре свега уз подршку комплетне српске политичке сцене - премијерке, председника, али и осталих чланова владе који су неретко вишкове из својих ресора пребацивали на рачун Министарства одбране.
Портал је упоредио са њим хрватског министра одбране Давора Крстичевића, који је када је дошао на ту функцију, имао „репутацију равну националном хероју“, уз закључак да ће његов мандат упркос неким позитивним искорацима остати запамћен по томе што је баш под његовим министровањем Хрватска остала без борбеног ваздухопловства.
„Како је до тога дошло? Упућени кажу како Крстичевић од почетка није имао подршку у Влади за обнову војних капацитета земље, те да код кључних догађаја није знао да искористи харизму ратног заповедника и да придобије широко јавно мњење за војне набавке, као што је била набавка борбеног авиона“, закључује портал.
