Тарасјев је потомак руских емиграната, а његови деда и отац били су такође настојатељи цркве Свете Тројице у Београду.
У интервјуу Спутњику отац Тарасјев не крије да му је изостанак традиционалног обележавања Васкрса тешко пао с обзиром на чињеницу да је свето причешће за све вернике централни моменат духовног живота.
”Уверен сам да ће сваки свештеник раширених руку примити сваког добронамерног човека,” поручио је старешина једине Руске цркве у Србији, позивајући вернике да се причесте кад прође ванредно стање.
Напади на свештенство због причешћивања
Он наглашава да је веома тешко проповедати о томе да рационално спознамо једну невидљиву опасност и да треба много љубави и стрпљења у раду са народом да би се постигао неки ефекат.
Свестан је чињенице да је свештенство нападано због причешћивања из једне кашичице. „Причешћивао сам као што то раде браћа свештеници СПЦ, јер сматрам да ја као руски свештеник не треба да будем другачији од Синода СПЦ или патријарха Иринеја који се неколико пута оглашавао верном народу.
Наравно да постоји много тумачења како треба да се дезинфикује кашичица током причешћа али ми смо то чинили када год су грађани били у прилици да дођу, а гужви није било.
Стајали смо на главном улазу нашег Храма, а сви верници су држали прописано растојање,“ прича отац Виталиј. Додаје да од свих људи који долазе у цркву „Свете Тројице“ зна само једног зараженог вируском короне, да је у питању млађи човек који је имао веома слабе симптоме и да се сада добро осећа.
Телевизијска и интернет литургија је духовна утеха
Иако смо сведоци да поједини свештеници са иконама обилазе неке градове, други опет одржавају службе путем интернета. Отац Виталиј каже да ови изузеци не би требало да постану правило како црква у будућности треба да ради.
„Ово је ванредна ситуација у којој сви живимо, а која ће проћи и ми ћемо се вратити нормалном црквеном животу. Гледати литургију преко телевизије или онлајн није грех али гледати слику није исто што и бити на том месту, на литургији сабрани сви у божјам дому.
Ово може само да нам буде духовна утеха што не можемо да одемо до храма и да лично примимо учешће у Светој литургији, него смо приморани због оваквог стања и искушења кроз које пролазимо да путем телевизије барем мало молитвено дотакнемо ту светињу коју представља литургија,” нагласио је он.
Данас теже него 1999. када нас је НАТО бомбардовао
Патријарх Иринеј је рекао да овогодишњи Васкрс дочекујемо у тешким условима, а да ништа није било мање тешко ни 1999. када је грађане СР Југославије бомбардовао НАТО.
Протојереј Виталиј Тарасјев ипак сматра да је садашњи тренутак увек тежи.
„Прошао сам те 1999. заједно са верницима тај период. Овај Вскрс и тадашњи, то су једина два пута да нисам служио богослужење и литургију у поноћ као што је традиција, већ у 7 сати и 30 минута. Без обзира што литургије у време НАТО агресије нису прекинуте био је изузетно непријатан осећај када бомбе и ракете лете око нас и не знамо да ли смо ми њихов циљ.
Оно што сада оставља траг на човека јесте изузетно тешка ситуација и треба много духовне снаге љубави, стрпљења и трпљења да би смо све то превазишли. Дај боже да што пре дочекамо дан када ће се живот нормализовати,” ракао је наш саговорник.
Треба извући духовну поуку
Патријарх московски и целе Русије Кирил сматра пандемију вируса короне божјим провиђењем чији је задатак да се униште идеали потрошачког друштва. Отац Виталиј објашњава да речи патријарха Кирила треба схватити да ово искушење и несрећу кроз које сви пролазимо не треба посматрати само са негативног аспекта него треба извући неку духовну поуку.
„Једно питање које се поставља у животу свих нас је менталитет потрошачког друштва који подразумева само овоземаљску раван, а црква проповеда да је наш животни пут небоземаљски, да је човек и духовно и физичко биће. Ако се било која компонента од ове две занемари, није добро. Треба да се замислимо на који начин смо живели до ове несреће и мислим да ће ова епидемија имати управо позитивну последицу по сваког од нас,” оцењује наш саговорник.
Заборавили смо, каже отац Тарасјев, на првом месту оно чему се ми сад принудно враћамо, а то су односи у породици. Епидемија с једне стране, јесте угрожавање наших физичких живота али са друге стране тера нас на размишљање да побољшамо односе међу људима, добићемо људе који су богатији за неко саосећање према ближњем, нагласио је старешина једине руске цркве у Београду.
Подршка свештенству у Црној Гори
Коментаришући чињеницу да је недељу дана уочи Васкрса, на празник Цвети црногорска полиција привела митрополита Амфилохија и неколико свештеника СПЦ, отац Тарасјев каже да смо сведоци ситуације где нажалост власт мисли да је свемоћна и да може на неки начин да управља и оним чиме нема право да управља, не само по божанским законима него и по савременим, људским.
„Држава се директно меша у живот и уређење верске заједнице у конкретном случају СПЦ у Црној Гори, а не мањи злочин је и то што жели да атакује на имовину цркве, јер је у Црној Гори тешко доказати да црква није власник свих светиња и храмова који су у њеном поседу без обзира што хартија трпи све. Наравно да су све православне цркве укључујући и Руску православну цркву дале подршку напорима митрополита Амфилохија да се ипак уђе у квалитетнији дијалог са представницима власти и да се то питање некако уреди како би и држава са једне стране била задовољна, а и да са друге стране СПЦ може нормално да живи поштујући државне законе и да буде сигурна да нико са стране неће на силу да уређује њен и духовни живот,” рекао је протојереј Виталиј Тарасјев.
