Талас протеста „Боље умрети од вируса, него од глади“: Између теорија завере и реалног страха

Осим Сједињених Држава, где су демонстрације букнуле у готово свим савезним државама, протести против карантина у последњих неколико дана одржани су и у Бразилу, Немачкој, Француској, Бугарској, Израелу...

Иако се протести разликују од земље до земље у складу са локалним особеностима, оно што им је заједничко је егзистенцијални страх грађана од економских и социјалних последица кризе изазване пандемијом вируса корона.

Протести „боље умрети од вируса, него од глади“ – завера плус страх за егзистенцију

Психотерапеут Зоран Миливојевић каже за Спутњик да су људи спремни на неку жртву и одрицање, дакле на карантин, ако у томе виде смисао, као што је то случај код нас.

Људи схватају да је вирус корона опасан за све, али више за старију категорију грађана и поштују мере карантина, а чак и у време кад није био уведен полицијски час, велика већина грађана поштовала је препоруке, да би он после, због мањине неодговорних био уведен, подсећа Миливојевић.

Међутим, увек постоје неки људи који сматрају да је у питању нека превара, теорија завере, да су вирус корона измислиле глобалне елите да би увеле нови светски поредак и просто, ти људи „отписују опасност“, истиче Миливојевић.

​„Имате и једну другу популацију, подгрупу теоретичара завере, који сматрају да то јесте опасно али за старе, 'који ће ионако брзо да умру, који су друштвено бескорисни и зашто сад ми да због њих трпимо изолацију, не можемо да радимо, затварају се фабрике, губе се радна места' итд. Тако да је у земљама где је дошло до тих протеста, у ствари дошло до тога да одређена велика група људи не верује својим владама које прописују мере и они су, да тако кажем, узели ствар у своје руке“, каже Миливојевић.

Антиваксери, теоретичари завере и десничари на улицама

У прилог тој тези говори протест у Берлину где су, према саопштењу полиције, на улице изашли антиваксери, „познати теоретичари завере“ и десничари, и сукобили се са полицијом.

С друге стране океана, у САД су људи у великом броју изашли на улице, блокирали институције, а у неким савезним државама успели су да натерају гувернере да повуку одлуке о изолацији, подсећа наш саговорник.

Ипак, нетачна је тврдња да је Ковид-19 исти као сезонски грип јер никада током епидемије грипа „нису биле пуне болнице нити је толико људи умирало“, истиче наш саговорник.

Вирус корона јесте опасан

Епидемија вируса корона јесте веома опасна по јавно здравље, вирус се изузетно брзо шири, веома је заразан и зато људи који протестују нису у праву, сматра Миливојевић.

Реална ситуација – ко остане без посла не може да преживи

Међутим, ситуација у неким земљама у којима људи протестују, попут САД где су милиони људи остали без посла је таква да они реално не могу да преживе, истиче наш саговорник и подсећа да људи у САД масовно узимају кредите, а кад остану без прихода и не могу да их отплаћују, банке и држава „немају милости према њима“.

​„Њихова угроженост у односу на угроженост наших људи кад остану без посла је много већа и онда су ти људи просто очајни, нарочито онда кад не виде смисао у тим мерама. Тако да можемо разумети и неку њихову огорченост, страх, анксиозност и узбуђеност око свега тога и зато председник Трамп покушава да што пре покрене америчку економију, управо како не би настале економске жртве као резултат епидемије“, каже Миливојевић.

На једној страни смрт од вируса на другој – сиромаштво и самоубиства

Слично је и у Европи где многи сматрају да треба ставити на кантар, с једне стране људе који ће умрети од ковида, а са друге све те негативне социјалне последице од сиромаштва или смрти од самоубистава, истиче Миливојевић.

Зато и поједини угледни интелектуалци сматрају да је можда требало и другачије да се реагује, као у Шведској или Белорусији, додаје он.

Србија – добра реакција али груба и без финеса

Као лекар, Миливојевић сматра да су наш кризни штаб и епидемиолози реаговали веома добро, док као психотерапеут мисли да су грубо реаговали, без неких финеса које се тек сад уводе попут шетњи за пензионере или могућности да се на аутистичну и другу хендикепирану децу не односи полицијски час.

„Значи, један диференциранији приступ, у оквиру овог који већ сад постоји, свакако би олакшао ситуацију. Сматрам да се 95 одсто људи придржава прописаних мера, носе рукавице и маске итд. тако да мислим да се становништву могло више веровати“, закључио је Миливојевић.