Зајцев је још као дете научио да прецизно пуца. Деда га је често водио са собом у лов у уралску тајгу. Будући снајпериста је од малих ногу усвајао вештине праћења крупне дивљачи, маскирања, бешумног кретања по шуми. Дечак је напредовао, а деда му је за десети рођендан поклонио лук, који је лично направио за унука. Две године касније, свечано је уручио Василију пушку „Бердан“ калибра 20 милиметара. Његов отац, који је служио у Осмој гардијској царској армији под командом генерала Брусилова, рекао је тада сину: „Штеди муницију, учи да пуцаш без промашаја“. Зајцев је запамтио очев савет за цео живот, и често га се сећао у рату.
Необично размишљање
Почетак Другог светског рата затекао је Зајцева у Тихоокеанској флоти, где је служио као писар артиљеријског одељења. До лета 1942. године поднео је пет захтева са молбом да га пошаљу на фронт. На крају су га уврстили у 284. пешадијску дивизију. Након тога су га заједно са саборцима послали преко Волге у Стаљинград.
Од првих дана битке Зајцев се истицао својим вештинама. У октобру је ликвидирао три непријатељска војника са удаљености од 800 метара, користећи обичну брзометну пушку репетирку. До тада је укупно ликвидирао 32 Немца. Василиј је награђен медаљом „За храброст“, када му је додељена снајперска пушка са оптичким нишаном.
Снајпери су били изузетно неопходни у условима градске битке, где су се свака рушевина и зграда претварале у положаје и упоришта. Снајперисти су пре свега гађали официре, како би унели пометњу у непријатељској војсци. Командант стаљинградског фронта Андреј Јерменко издао је указ 29. октобра 1942. године, у коме се наређује да сваки вод мора имати двојицу или тројицу снајпериста.
Василиј Зајцев постао је најистакнутији снајпериста у Стаљинграду. Он је сматрао да је најважније умеће способност необичног размишљања. Основа његове тактике била је стална импровизација. Зајцев је тада увео правила која се и данас сматрају аксиомом за сваког снајперисту. Мењање позиције након свака два или три пуцња, детаљно маскирање, служење „триковима“, само су неке од метода које је Зајцев користио како би збунио непријатеља.
На пример, пратећи немачке снајперисте, Зајцев је често користио лутку обучену у совјетску униформу. Противник би мислио да је прави војник, пуцао би на њега и тако открио свој положај.
Тајне снајперске школе Зајцева
Уралски ас је увео у војну тактику принцип „групног лова“, када су три снајперска пара покривала одређену територију са три стране. Пар је чинио снајпериста и посматрач. Такве групе су биле веома ефикасне.
„Узео сам шест својих ученика, које сам послао да 'дочекају' попуњавање противничких трупа. Распоредили смо се, чекамо. Видимо, иде немачка чета. Почели смо да пуцамо. Убио сам 11 Немаца. Заједно смо ликвидирали 40 нациста“, писао је Зајцев у чланку „Сваки метак у Немца“ 1943. године.
Како би повећао ефикасност, Зајцев је подстицао ученике да воде специјалне бележнице, како би у ретким моментима затишја снајперисти могли да забележе оријентире, удаљеност од места, одакле се може појавити противник, погодне положаје за гађање и слично. Снајперисти су размењивали белешке, и на крају су ученици Зајцева били спреми да делују било где у граду и да униште непријатеља, без губљења времена.
Зајцев се трудио да погоди непријатељског војника у лице, а не са леђа, како би његово оружје остало видљиво, јер би други Немац или Румун, који би посегнуо за њим, постао друга жртва. Василиј је такође избегавао да пуца у време када залази сунце, јер се светлост могла одразити на оптици и одразом одати стрелца. Зато је јутарње сунце осветљавало двогледе немачких заповедника и нишане снајпериста, које су совјетски стрелци погађали без промашаја.
Двобој снајпериста
Од 242 непријатељска војника које је Зајцев ликвидирао, 11 су били снајперисти. Зајцев се посебно прославио у двобоју са немачким снајперистом, мајором Конигом, кога су послали у Стаљинград да се бори против совјетских стрелаца. Прва мета му је био управо Зајцев. Након што је једном од совјетских снајпериста метак пробио оптички нишан, а други рањен, Зајцев је успео да открије положај противника.
„Било је јасно да имамо посла са искусним снајперистом, па смо одлучили да га заинтригирамо. Први део дана смо морали чекати да нас не би одао одсјај оптике. Након ручка, наше пушке су биле у сенци, а на положај нацисте директно су пали сунчеви зраци. Испод лима је нешто засветлело – снајперски нишан. Прецизан пуцањ – снајпериста пада. У јеку битке смо извукли испод лима мртвог нацистичког мајора. Узели смо његова документа и предали команданту дивизије“, присећао се Зајцев.
У градским борбама у саставу јединица 62. и 64. армије било је активно 985 снајпериста. Они су ликвидирали око 30.000 војника и официра Вермахта. Апсолутни рекордер међу совјетским снајперистима у Другом светском рату био је Михаил Сурков, који је убио више од 700 нациста.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Понос Црвене армије – тенк бољи од „Хитлерових звери“
► Нови сјај ветерана Другог светског рата: Рестаурација чувеног тенка Т-34
► Црвена армија из 1945. године — најбоља војна машинерија у историји
