Одједном, суочени с недостатком друштвених интеракција, многи од нас се осећају усамљеније. Да бисмо пребродили усамљеност, настојимо да испунимо празнину коришћењем друштвених мрежа, пише портал „Конверзејшн“.
Кад проводимо време са другом особом доживљавамо унутрашње задовољство. Студије скенирања мозга показују да се субкортикалне регије мозга, као што је вентрални стријатум, активирају када човек прима новчане и друштвене награде. Кад се осећамо усамљено и одбачено, уместо тога активирају се делови мозга повезани са узнемиреношћу.
То би могло да буде последица еволуције која нас тера да успоставимо и одржавамо друштвене везе да бисмо обезбедили опстанак.
Усамљени људи се, такође, негативније фокусирају и анксиозно гледају на људске намере. Понекада то може да постане толико снажно да нас чини још усамљенијима — стварајући зачарани круг.
Нису сви људи исти
Особе с екстровертнијим типом личности траже више друштвених активности и изражавају интензивнији приступ друштвеним мрежама. С друге стране, неуротичнији људи више теже ка томе да се изолују.
Усамљеност је већ неко време препозната као значајна претња телесном и менталном здрављу.
Како се најбоље носити са усамљеношћу и изолацијом?
Ако се осећате усамљено, покушајте да идентификујете негативне мисли и дефинишете их само као претпоставке, а не као чињенице. Друго, придруживање групи за подршку показало се као веома добро и продуктивно, преноси портал Кликс.
Друштвене мреже су честе мете критика, али многи људи који се повуку у самоизолацију сада се ослањају управо на интернет и његове алате.
Важан аспект који недостаје друштвеним мрежама, попут Фејсбука, Инстаграма и Твитера, је невербални знак — попут осмеха, геста или погледа. Иако алати могу бити корисни током изолације, физичка присутност друге особе ипак недостаје.
Прочитајте још:
