„Студија би требало да нам помогне да схватимо да ли и ко развија имунитет након инфекције. Открића студије намењена су постављању чврстих темеља за развој вакцине“, рекао је Рудолф Валента из Центра за патофизиологију, инфектологију и имунологију на Медицинском универзитету у Бечу.
„Морамо рачунати на чињеницу да је вирус сада сличан грипу и да може доћи до поновне инфекције“, објашњава Валента.
Нови тест за проверу ефикасности антитела
Истраживачи Центра за патофизиологију, инфектологију и имунологију такође развијају тест који ће им омогућити да истраже могу ли антитела инхибирати причвршћивање вируса на ћелије домаћина, а планирано је и истраживање ћелијског имуног одговора.
„Анализа ће бити врло сложена и нећемо моћи одмах испитаницима рећи да ли су имуни или не. Надамо се да ћемо пре следеће сезоне ковида, које се прибојавамо, уопштено моћи рећи јесу ли и колико је оних који су након болести развили имунитет“, наводи Валента.
Истраживачки пројекти
Модел откривања антитела код пацијената који ометају интеракцију вируса и рецептора, показује које делове вируса треба уградити у вакцину, преноси босански портал „Кликс“.
„Из алергије у имунотерапији научили смо да одговор антитела можемо произвести вакцинацијом“, објашњава Валента.
У више од 100 истраживачких пројеката релевантних за ковид 19, запослени Медицинског универзитета у Бечу раде на решењима која би допринела контроли пандемије: од симулација, анализе података, епидемиолошких студија, основних биомедицинских истраживања, генетике и медицинске технологије, до клиничких студија и резултата.
