Најновија анализа тих чудноватих честица искључила је сва могућа објашњења њихове појаве стандардним моделом. Стандардни модел је теорија у физици елементарних честица која успешно описује три од четири фундаменталне интеракције између елементарних честица од којих се састоји сва позната материја: електромагнетизам и јаку и слабу нуклеарну интеракцију.
Према досадашњим сазнањима, новооткривене честице могу се објаснити једино ван принципа стандардног модела, што би значило да ће за њихово тумачење можда бити потребна нека сасвим нова физика.
Неки сматрају да се ради о доказу суперсиметрије
У научној заједници појавиле су се нове теорије о томе шта би могле бити загонетне честице ако заиста доводе у питање стандардни модел, пише хрватски портал „Индекс“.
Астрофизичар Дерек Фокс сматра да би се могло радити о стау неутринима, односно тежем облику тау неутрина. Такав сценарио одговарао би суперсиметрији ─ теорији да све елементарне честице имају своје много масивније суперсиметричне партнере.
Проблем је у томе што други експерименти осмишљени за откривање суперсиметричних честица, попут Великог хадронског сударача у ЦЕРН-у, у близини Женеве, нису успели да уоче такве честице.
Важна ЦПТ симетрија
За научну дисциплину која проучава раздобље непосредно након Великог праска, важан је појам симетрије, идеја да физички закони остају упркос неком захвату (трансформацији) на физичком систему. Такве се трансформације називају симетричним трансформацијама. На пример, резултати експеримента не би смели да зависе од позиције лабораторије или од тренутка у историји у којем се изводе.
Ове симетрије означавамо кратицама. Ц је кратица за промену која замењује честицу античестицом, а да притом не утиче на њено понашање. П означава симетрију трансформације паритета, при чему се физика у једном сценарију не разликује од оне у слици у огледалу. Т представља симетрију преокрета времена, што значи да поступак одигран уназад у времену не крши никакве физичке законе.
Познато је само неколико процеса у којима су укључене стандардне честице који крше Ц, П или Т симетрију. Међутим, у свим тим случајевима као компензација крше се и остале две симетрије, тако да се, гледајући у целини, симетрија ЦПТ никада не нарушава, пише „Њу сајентист“.
Године 2018. Нил Турок и његови сарадници Латам Бојл и Киран Фин покушавали су да открију како би изгледала ЦПТ симетрија у најранијим тренуцима нашег свемира. Њихове рачунице дошле су до тога да је у Великом праску постојао строго ограничен број и врста честица. Међу њима се нашла хипотетичка честица десног неутрина која је била кандидат за тамну материју.
Кандидата за тамну материју има доста. Међутим, овај десни неутрин имао је масу од 500 билиона електронволти, односно, што Турок у то време није знао, исту масу као честице које је забележио балон АНИТА.
Паралелни свемири
Ако је ова претпоставка тачна и ако се у првим тренуцима стварања свемира одржала ЦПТ симетрија, онда је наш свемир садржавао једнаке количине материје и антиматерије. Ове две ствари се међусобно не подносе и када би се среле, одмах би се уништиле, остављајући за собом само енергију.
С обзиром на то да у данашњем свемиру има много више материје него антиматерије, многи космолози сматрају да симетрија ЦПТ није била у потпуности одржана на почетку стварања свемира.
Зато су се Турок и његове колеге запитали: како то да уопште постоји наш свемир?
Одговор, изгледа, опет лежи у ЦПТ симетрији. Тако Турок претпоставља да су се, ако се жели очувати ЦПТ симетрија, током Великог праска створила два паралелна свемира, с тим да је већина материје завршила у нашем свемиру, а већина антиматерије у другом, паралелном свемиру.
У том другом свемиру све би требало да иде у супротном смеру, а звезде или планете биле би сачињене од антиматерије, а не од материје. Што је још зачуђујуће, овај би се свемир с временом враћао уназад према Великом праску, а не ширио од њега као наш свемир.
Потребне су додатне потврде
Идеја о оваквом паралелном свемиру радикалан је искорак од тренутне космологије, али Турок верује да ће он и колеге успети да разреше све потешкоће без увођења још једне нове честице.
Ако је АНИТА заиста ухватила десни неутрин који предвиђа теорија антисвемира, онда би требало да га открију и друге неутринске опсерваторије. Опсерваторија „Ајс кјуб неутрино“ није наишла на такве честице.
С друге стране, теоријски физичар Луис Анчордоки сматра да се високоенергетски тау неутрин може заменити с мион неутрином ниже енергије, који је „Ајс кјуб неутрино“ већ уочио. То би значило да су и АНИТА и „Ајс кјуб неутрино“ можда открили доказе о постојању паралелног свемира.
