Међу наведеним земљама нема Србије, а у Бриселу као објашњење наводе да Србија није тражила спољну финансијску помоћ.
„Српске власти тренутно не виде потребу за спољном финансијском помоћи и зато се нису обратиле ММФ-у за финансијску подршку“, кажу у Европској комисији за Танјуг, на питање зашто је Србија изузета из овог пакета помоћи.
Европска комисија наводи да ће поменута средства у висини од три милијарде евра бити обезбеђена уз подршку ММФ-а, а један од критеријума за добијање ове помоћи је захтев земље ММФ-у за покретање Инструмента хитног финансирања, са чим је, како истичу, Србија била упозната.
Према најави из Брисела, макрофинансијска подршка од три милијарде евра биће расподељена на земље које су се обратиле ММФ-у за хитну помоћ због проблема у платном билансу.
Предвиђено је да ће Албанија добити 180 милиона, БиХ 250 милиона, Грузија 150 милиона, Јордан 200 милиона, Косово 100 милиона, Молдавија 100 милиона, Црна Гора 60 милиона, Северна Македонија 160 милиона, Тунис 600 милиона и Украјина 1,2 милијарде евра.
Ова средства биће доступна током 12 месеци у форми зајмова по високо повољним условима, како би се помогло земљама да покрију непосредне и хитне финансијске потребе, наводе у Комисији.
„Подршка нашим суседима је неопходна током кризе како би цео регион био стабилан. Ови кризни програм макроифинансијске помоћи ће омогућити да десет земаља обезбеди макроекономску стабилност, да сачувају грађане и предузећа током кризе“, каже потпредседник Европске комисије задужен за економију у функцији грађана.
Овај предлог Комисије долази као додатак на пакет солидарности Тим Европа, који је већ представљен у циљу помоћи партнерским земљама, а који обухвата финансијску помоћ од 410 милона евра за свих шест западнобалканских земља.
