„Посебан смер – хиперболичка физиологија и медицина на нашем институту почео је да се развија захваљујући томе што је у време оснивања космичке медицине, Сергеј Павлович Корољев, поред Марса, разматрао варијанту лета на Венеру“, испричао је руски научник.
Тада је већ било познато да Венера има атмосферу непогодну за дисање, као и да је притисак на површини 96 атмосфера, што одговара роњењу на дубини од скоро 1000 метара. Да би се проучила могућност рада при таквом притиску, Институт за биомедицинска питања је заједно са Институтом за океанологију Академије наука СССР 1981. године организовао у барокомори спуштање на дубину од 100 метара, у коме је учествовао Суворов, а затим и на дубину од 350 и 450 метара.
„На крају смо скоро доказали да би на дубини од 1000 метара човек могао да ради“, нагласио је научник.
У таквим условима дисање је отежано, појављује се кратак дах, али и у тим условима могуће је извођење средње тешких физичких активности.
Међутим, када су ка Венери полетеле аутоматске станице, откривено је да су тамо присутне атмосфера угљен-диоксида и висока температура, па је идеја о лету постепено замрла.
„Али, чињеница је да човек теоретски може да се спусти на Венеру, обуче скафандер и крочи на њену површину. Ако можемо да заронимо на дубину од 1000 метара, онда ћемо временом успети и да изађемо на површину Венере“, сматра научник.
До Венере је прва стигла совјетска станица „Венера-4“ 1967. године, али тек је „Венера-7“ успела да слети на површину Венере 1970. године. Тада је забележен притисак око 90 атмосфера и температура око 475 степени.
Прочитајте још:
- Русија развија програм за истраживање Венере
- Заједничка руско-америчка мисија на Венеру — 2027. године
