Свјетска туристичка организација процјењује да би међународни доласци широм свијета могли опасти за 20, па чак и 30 одсто у 2020. години, што значи да би сектор турзма глобално могао „изгубити“ око седам година раста, с обзиром да на европском нивоу мјесечно губи једну милијарду евра.
Прелиминарни резултати истраживања туристичких агенција и туроператора са Западног Балкана, које је спровео Савјет за регионалну сарадњу, а финансирала Европска унија, показали су да је 42 одсто туристичких агенција и туроператора из региона већ почело са резањем трошкова и отпустило дио радника. Око 20 одсто њих је већ престало са радом, док 41 одсто има довољно ресурса да одржава нормалан рад током само три мјесеца.
С обзиром да би се сами тешко могли изборити са оваквим околностима, 72 одсто агенција и оператора у сектору туризма у региону очекује подршку својих влада, како би наставили са радом једном када се оконча блокада узрокована ширењем вируса ковид 19.
Државе Западног Балкана за које се због своје структуре економије очекује да ће имати највећи пад БДП-а у региону су Црна Гора и Хрватска, за које је ММФ прогнозирао пад од чак девет одсто у 2020.
Песимистичне прогнозе
Према процјени једне од водећих америчких агенција за процјену кредитног рејтинга - „Стандард енд пурс“ (С&П), Црна Гора је рангирана на 6. мјесто у свијету, док је заузела прво мјесто од свих земаља у Европи, за које се због великог ослањања на сектор туризма предвиђа да ће у 2020. претрпјети највећи пад БДП-а.
Претворено у језик конкретних бројева, туризам у Црној Гори генерише износ еквивалентан четвртини црногорског БДП-а, што значи да годишњи приходи од ове гране привреде износе око 1,1 милијарду евра. Неки аналитичари предвиђају да ће ове године приходи од туризма пасти за чак 90 одсто, или чак милијарду евра.
Такође, ради се о сектору у коме директно ради око 15.000 људи, док индиректно двоструко више.
Када су у питању главни гости на Црногорском приморју, оно што је веома занимљиво јесте да су то традиционално Руси и Срби, који су према званичним подацима „Монстата“ прошле године укупно остварили око 5,1 милион ноћења у Црној Гори, тј. највише ноћења остварили су туристи из Русије – 2,6 милиона, односно Србије 2,5 милиона, док је БиХ на трећем мјесту са око милион ноћења, што упућује да ће од брзине опоравка од последица панедмије ковид 19 у овим земљама значајно зависити и брзина опоравка црногорског туризма.
Црногорско туристичко удружење Влади предложило сет мјера
Због комплексности читаве ситуације, данас се огласило и Црногорско туристичко удружење (ЦТУ) – сектор туристичких агенција, које је Министарству туризма упутило предлог мјера за помоћ туристичким агенцијама током и након трајања епидемије ковида 19.
Они су апеловали да Министарство туризма у што краћем року донесе законску регулативу по којој ће све туристичке агенције имати могућност да задрже аванс – депозит уплаћен од стране клијената за сва путовања која су била заказана у периоду од 1. марта до 30. октобра, а које су клијенти отказали због глобалне пандемије.
Гостима би се заузврат, како наводе, издао туристички ваучер – који би им био гарант да могу да изаберу нови датум доласка у Црну Гору за исти или неки други програм. Уколико гости не би искористили ваучер у периоду од 18 мјесеци, туристичка агенција би била дужна да уплаћени депозит врати гостима. Ово би, како образлажу, било значајно туристичкој агенцији због ликвидности, а повећало би шансу да се клијенти који су отказали путовање ипак у скорије вријеме врате у Црну Гору. Период од 18 мјесеци може бити довољан да агенција опстане и да се опорави“, наводи се у предлогу.
Такође, један од предлога је да се пословање туристичких агенција третира као затворени бизнис, тј. да за сваког запосленог у туристичким агенцијама морају важити мјере помоћи које важе за запослене из категорије најугроженијих компанија за три мјесеца, а које су због мјера против епидемје морале обуставити свој рад.
Додатно ту су и предлози да се примјена Закона о саобраћају, који је скоро донесен у Црној Гори, одложи за још једну годину, као и да се појача инспекцијски надзор према онима који обављају послове туристичких водича без лиценце, коју издаје црногорско Министарство туризма.
Из ЦТУ-а су ресорном Министарству, као и Влади Црне Горе указали и на то да пословање туристичких агенција не представља прост скуп људи како би се попунило одређено возно средство или одређени смјештајни капацитети, при чему ће се они препуштени сами себи већ снаћи, већ да је ријеч о комплексном начину пословања који зависи од прецизне припреме и динамике рада, квалитета добављача, као и квалитета радне снаге која се ангажује у складу са програмом путовања.
Из Сектора туристичких агенција су приде истакли како сматрају да „постоји елементарно неразумијевање пословања туристичких агенција (од стране Владе) по овом питању“.
