Лењина Макавејева је још као дете провела на територији Петрозаводска (где се налазило 6 концентрационих логора) две године и осам месеци. Припадници Црвене армије су ослободили заробљенике 28. јуна 1944. године.
„Спремна сам да сведочим. Жао ми је што је ФСБ тек након 75 година објавио доказе о (финским) злочинима. То је требало урадити много раније“, рекла је Макејева за Спутњик. Она је, иначе, заменица председника Карелијског савеза бивших малолетних заробљеника фашистичког концентрационог логора.
„Ја сам сама тада написала писмо председници Финске Тарји Холонен и добила одговор: „Совјетском Савезу смо платили одштету.“ Ја сам писала да је Немачка признала грешку и извинила се народу Русије, док Финци, бивши савезници фашистичке Немачке, то нису урадили“, испричала је Макејева.
Ова 84-годишња жена са сузама у гласу прича о свим ужасима логора.
„На површини од 20 квадратних метара нас је било 15 особа. Били смо пуни вашки. Почела је епидемија. Тифус, скорбут. Људи су почели да умиру. Због лоше исхране смртност је била још већа. Од седам чланова наше породице, три су умрле од глади. Коприва није имала времена да порасте, одмах бисмо је појели. Људи су кажњавани ивовим прућем, потопљеним у слану воду. Некад је на крају била и гумена трака са металним врхом“, сећала се Макејева.
Према њеним речима, врло је мало преживелих бивших затвореника финских концентрационих логора и сви имају око 80-90 година.
„У концентрационим логорима на територији Карелије налазило се 32.000 људи, од којих је 18.000 тамо и умрло“, рекла је она.
Истражни комитет покренуо истрагу
Бивше заточенице финских концентрационих логора у Карелији обратиле су се председнику Истражног комитета Русије Александру Бастрикину с молбом да истражи дејства окупационих власти у годинама Великог отаџбинског рата.
У писму Истражном комитету Русије је наведено да су фински освајачи „наметнули нови поредак цивилима, поделивши их према националности“. Мучење и убијање људи имали су, према наводима потписника писма, „све елементе геноцида“.
У писму се указује на то да руководство окупационог режима није сносило никакву одговорност за злочине против житеља Карелије. Додаје се да је сада прилично тешко именовати финске војнике и њихове начелнике који су учествовали у злочинима против цивила.
Раније су, у оквиру пројекта „Без застаревања“, објављена сведочанства о ратним злочинима финских фашиста против совјетских цивила. Документе је први пут објавила регионална карелијска управа Федералне службе безбедности. Истражни комитет је у понедељак покренуо проверу тих докумената.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Погледајте још:
► „Куће смрти“ — историја финског нацизма
► Бивша затвореница концентрационог логора: Потомци дужни да знају сву истину о злочинима
