Кад епидемија прође, Српска ће се вратити на решавање политичких питања, истиче Додик у интервјуу за Спутњик и понавља да не верује у могућност да БиХ може да буде од користи Србима и Републици Српској.
Није нам место У БиХ, приморани смо да будемо овде
— Сматрам да нема места за нас у таквој БиХ коју они граде заједно са странцима и да немогућност да искажемо наш интерес говори да смо ми заточени. Ми смо овде приморани да будемо.
Пандемија ништа није променила у сталним настојањима Сарајева и странаца да отму РС, па и кроз ову причу — да се направе нова тела.
Да ли то значи да на нивоу БиХ не можете да усагласите неке заједничке мере у борби против пандемије?
— То смо урадили везано за здравствени опсег, за економски нисмо. А веома је тешко усагласити базична историјска решења за будућност и међу народима који имају тако различите ставове и супротстављену историју. Не видимо будућност у БиХ како то види Сарајево.
Ми Срби и Република Српска сматрамо да се треба бавити собом, као што то сви раде у овом времену и да искористимо све да олакшамо ситуацију у овом времену. Пандемија није променила мој однос према БиХ. Он остаје исти. Босна ће трајати док је ту снажна рука међународног интервенционизма.
Верујем такође да ће се после корона вируса променити односи и у самом свету и региону. Свет ће се после короне мерити по ономе каква је солидарност током епидемије. Та солидарност је била показана са стране Кине, Русије, а што се нас тиче, од Србије и Мађарске. Захвални смо и ЕУ на помоћи коју ће нам пружити, али у првих месец и по дана нисмо баш видели присуство ЕУ.
Помоћ Русије и Кине није позирање
Кажу да Русија и Кина помажу другима да би направили сопствени пи-ар...
— Нико није бранио другима да праве свој пи-ар, ако је то у питању, а не мислим да јесте. То је искључиво питање солидарности, а не сликања и позирања. А они који то нису урадили, него су затворили своје тржиште и рекли да неће да продају маске, сад покушавају да направе да то неко други хоће. Не видим да је то саморекламерство.
Република Српска је традиционално била окренута ка европском тржишту, а сада је морала да се обрати за помоћ Кини и Русији, које су донацијама показале потребу за солидарношћу.
Могу само да им изразим захвалност. Нисмо то видели с друге стране. Нека се љуте колико хоће из ЕУ, али оно што смо до сада видели из ЕУ, није било у функцији подршке наших европских опредељења, ни оне европске солидарности коју су нам покушали представити раније.
Ми са своје стране покушавамо да изградимо систем, а показали смо то и током ове пандемије, који је самоодржив. Ми нисмо заједница која смета другима. Не желимо да се други народи осећају лоше, али је у РС доминантан српски народ, зато имамо право да градимо националну републику, имамо право да наш политички концепт буде да ојачамо Српску. Ако не можемо да имамо прави статус у БиХ, онда је наша политика да то буде самосталан статус.
Српска неће направити никакав авантуризам, али ће помно пратити развој ситуације и искористиће и мали указани простор за редефинисање статуса.
У току је ново геополитичко мешање карата. Да ли очекујете да ће то утицати на климу у БиХ и да ће можда уплив странаца да буде мањи?
— Ауторитет странаца је онај који ми њима дамо. Ако смо ми спремни да наша права и суверенитет предамо у руке странаца, будите сигурни да ће они то једва дочекати. Ми у РС немамо тај проблем, не водимо се страним политикама ни налозима. Покушавамо да видимо шта је наш интерес и у складу с тиме се понашамо.
„Драго ми је што нисам избор Американаца“
Ових дана се у неким медијима појавила прича да Американци наводно спремају неку велику акцију у БиХ и да имају алтернативу за вас?
— Последњих десет година имао сам проблема с Американцима и ту се није ништа променило. То није ништа ново. Мени је драго што нисам избор Американаца, али ја се не осећам ничијим избором, него избором овог народа. Мој једини аргумент је да сам увек спреман да идем на изборе, чак и уз њихово присуство и интервенцију, што овде није мало.
Иначе, ја сам пред прошле председничке изборе у Америци подржао Трампа и тада послао поруку нашим људима у САД да гласају за њега. У овом тренутку опет позивам све који у Америци гласају, а српског су порекла, да поново подрже избор Трампа, јер мислим да он може боље да успостави корелацију између земаља и то је далеко потребније него да добијемо неког председника који је милитантан и који би могао да окрене свет наглавачке. Мислим да Трамп није ратни лидер и да ће веома брзо након пандемије Америку вратити себи.
Да ли се нешто променило у вашем ставу према НАТО-у?
— Република Српска и даље је против уласка у тај савез, док су Бошњаци и Хрвати за, али о војним питањима се одлучује консензусом.
Ми нећемо улазити у НАТО, то је наша дефинитивна одлука. Српски народ мисли да се не сме заборавити НАТО бомбардовање и мала Милица. Не верујемо у хуманитарну димензију НАТО-а, то је милитантна организација.
Три пакета економских мера
РС је донела читав сет економских мера за борбу против економских последица пандемије. Могу ли се оне спроводити ако ту нема координације у оквиру БиХ?
— Део тих мера јесте везан за ниво БиХ и ту је неопходно нешто чинити. Али, значајан део је везан за ентитете. Ми дефинитивно боље стојимо са финансијама него, рецимо, у време поплава. Ми прва три месеца до краја марта имамо смањене приходе око осам одсто, што није драматично. Ако узмемо да је то пандемија која и даље траје, не можемо са сигурношћу рећи шта је наша коначна штета. Али, поделили смо мере које ми можемо да урадимо, а почели смо од тога да очувамо предузећа и раднике у њима. Радницима који због одлука владе не раде платили смо у марту доприносе за њихове плате. За април ћемо исплатити загарантовану плату од 520 марака и плус доприносе и тај новац имамо.
Одмах након првог маја почећемо исплату помоћи предузећима и ту смо укључили и предузећа која нису могла да раде. За раднике које послодавац није отпустио, такође ћемо платити загарантовану плату и доприносе, то је око 66.000 од 260.000 запослених у РС. Тај пакет помоћи искључиво је везан да се одрже радна места.
С друге стране, интервенишемо са 50 милиона марака за подизање способности медицинског сектора. Зато правимо компензациони фонд који ће покрити те ванредне трошкове везане за медицински сектор. У оквиру компензационог пакета правимо могућност да помогнемо фирмама које су имале одређене губитке. Други вид помоћи је да гарантујемо за предузећа у погледу задуживања код банака и тај фонд ће имати око 100 милиона марака.
И још један ланац помоћи је помоћ локалним организацијама. За све то скупа ангажовали смо потенцијал којим располажемо, а то је око 500 милиона марака. То смо обезбедили препакивањем буџета, кроз нашу развојну инвестициону банку, путем продаје обвезница и путем кредита који је у завршној фази од ММФ.
Да ли се предвиђају још неке могућности за задуживање?
— Ми смо ниско задужена република, наше задужење је било укупно 37 одсто БДП-а. Кредит од ММФ-а добили смо по стопи од 1,05 одсто, са грејс периодом од 39 месеци.
Српска је у немогућим условима обезбедила стабилност фискалног система. Обезбеђено је да буџет и фондови не зависе од страних интервенција и показана је самоодрживост јавних финансија. Република има око милијарду и по марака инвестиција. Планира се две до две и по милијарде нових инвестиција. Ако то буде остварено, имаћемо подстицај развоју.
