Оптужница у Мисурију уследила је након што је најмање седам приватних група тужило Кину пред федералним судовима, а у једној од њих, која је поднета на Флориди, наводи се да је Кина знала „да је ковид 19 вирус опасан и да може да проузрокује пандемију, али је ипак реаговала веома благо и прикривала је податке због свог економског интереса“.
Да ли је у питању америчка кампања како би се смањио утицај Кине у свету, која се све више намеће као светски лидер, гурајући Америку иза себе?
Бивши амбасадор у Уједињеним нацијама и познавалац међународног права Владислав Јовановић сматра да је делу покушај да се морално деградира Кина, како би се добило на времену и да би се тријумфовало у пропагандом рату против Пекинга, који је тек почео.
Специјални рат Америке против Кине кренуо из Мисурија
„Овај ударац епидемије је тако незгодан и тако је срозао економску моћ Америке и њених савезника, да оне морају нешто да преузму да би могле да се усправе. Али, да би могли да туже Кину, морају да имају доказна средства. То немају. Све што имају су натписи и оптужбе против Кине. Не могу ни да их имају јер нису били на лицу места у Кини да би могли да дођу до таквих података. Под претпоставком да је Кина урадила стварно то што они мисле, Пекинг може да изнесе своје аргументе које је на почетку пандемије истицао - да је вирус настао као последица заједничке војне вежбе америчких и кинеских снага одржаних баш у Вухану, као и да је неки од тих вируса намерно остављен да би се нанеле неприлике и тешкоће Кини која је постала економски и финансијски џин“, истиче Јовановић.
Кина, додаје он, све ово није после тога понављала, али ако се сударе та два аргумента, тешко да би амерички био убедљивији. А питање је и како би се и где одвијао тај правни окршај, то јест који би суд био надлежан.
„Постоји стари Међународни кривични суд, чији рад својим потписом нису оснажиле ни Кина, ни Русија, ни Америка, па овом суду нико од њих не би могао ни да се обрати. Али, ако би дошло до међудржавног спора, то би се решавало на Међународном суду правде, јер је то тело једино задужено. Дакле, овај суд би могао да буде надлежан у спору ако би Америка оптужила Кину за изазивање економске несреће и код њих и у свету путем несавесног руковања са неком лабораторијом или неким другим начином, што је довело до пандемије и њених последица“, истиче наш саговорник.
Страх од економске моћи Кине
Јовановић истиче да је све ово само пуцањ у празно Америке и очекивано понашање, јер су Русија и Кина једине две силе које су спремно дочекале пандемију и помагале су другима, па и Америци.
„То је знак за узбуну Америке као водеће силе, али су разлози за њихову забринутост много дубљи и сежу у период од пре појаве ове пандемије. То је тренутак кад је америчка хегемонија почела у свету да се оспорава и круни до те мере да је почела да се уздржава и од непосредне употребе војне силе у свету, чиме је иначе радо прибегавала. Значи да се промена снага у реалном свету десила, а да Америка то није ни приметила. Сада када је то увидела, организује се не само за одбрану, већ и за противнапад. Ниједна велика сила у историји није добровољно препуштала трон другој сили нити пристајала да га дели са неким. То је увек изазивало отпор, а врло често и употребу силе“, објашњава наш саговорник.
По његовом мишљењу, Америка се сада поставља према другима као „бодљикави јеж“ који мора да одбије морално лидерство Кине, а то може да уради само ако је компромитује као изворника свих зала, у овом случају ове пандемије корона вирусом.
Ово је само почетак манипулације
„Америка покушава да кроз то добије на времену како би се реорганизовала и покушала да поново зацементира своје вођство. Али, пошто то неће моћи да се заврши само на овом отвореном покушају дискредитације Кине, мораће да се пређе и на друге офанзивније мере и то је тачка када се треба мало замислити и забринути“, наглашава наш саговорник.
Иначе, и конгресмени из Републиканске странке захтевају од америчке владе да Кину тужи Међународном суду правде због тога што, како наводе, није на одговарајући начин реаговала на епидемију. Званичници државе Мисури рекли су да је, поред тешких здравствених последица, држава због гашења економских активности изгубила најмање 44 милијарде долара.
