На то за Спутњик указује председник Удружења занатлија Београда Зоран Пралица који по отварању занатских радњи и салона очекује њихову борбу за сваку муштерију.
С првим укидањем мера државе које су донете ради сузбијања епидемије коронавируса и отварањем занатских радњи поставља се питање како ће мале занатлије, фризерски и козметички салони изаћи из кризе и да ли ће моћи поново да стану на ноге након месец дана принудног затварања.
Фризери, козметичари, занатлије у борби за муштерије
Саговорник Спутњика истиче да не очекује да ће велики број оваквих предузетника изласком из епидемије ставити катанац на своје делатности.
Србија како каже никада није имала кровни закон који би као у већини земаља Европске уније дефинисао колико је објеката унутар сваке делатности потребно за један град према броју становника. То је разлог због кога су сви градови, поготово Београд, пренатрпани радњама у свим делатностима.
„Цене су због тога биле смањене и то је свима одговарало. А да би цене биле мале онда је дозвољено да у свакој делатности буде отворен енорман број радњи, и колико је потребно и колико није. И онда ми имамо те јефтине услуге. Као последица тога, не очекујем да ће доћи до повећања цена услуга, јер ми смо и даље пренатрпани њима. Не очекујем повећање цена, очекујем борбу за сваку муштерију, и да се можда неких 5 до 8 посто оних који су затворили више неће отворити“, сматра Пралица.
Закупи највише оштетили
Највећи проблем занатлија, према речима председника Удружења занатлија Београда, јесу закупи простора које користе у пружању својих услуга, с обзиром на то да јако мали број њих поседује сопствени простор. Пословни простор града је отписивао кирије, али је проблем настао са одређеним бројем приватника који, како каже, нису били ни толико савесни да кирије бар преполове.
„Предузетници и занатлије једноставно живе са зарадама из месеца у месец, а у ствари, већ су претходни месец потрошили. Значи, они у марту раде и привређују да би отплатили фебруар, доприносе, плате и тако даље. Е онда када се појавила корона, половином марта, њима је одсечен март, остали су дугови који ће они уз неку муку да плате за фебруар, али им остају дугови за март. Онда имате те кирије које су за март и април. И сада треба да се врате да поново раде, а у месецу су заостатка да би ухватили онај ритам који су имали. Када се тај ритам поремети, онда се све поремети“, каже саговорник Спутњика.
Занатлије нису могле да сачувају број запослених
Око 20 посто занатлија Београда, према подацима нашег сагворника, из реалних разлога није било у могућности да сачува одређени број радника како би добили помоћ државе, јер је главни предуслов био да се радници не отпуштају.
„Укинут је међуградски превоз на пример, неко из Мељака је радио у Београду. Тај код кога је он радио а био му је, на пример, главни кувар, или главни мајстор, није могао да долази на посао. Те узрочно последичне везе су јако допринеле да одређени број занатлија затвори радње, да није био у могућности да прихвати оне мере Владе и да кажу да задржавају раднике, да плаћају кирије, раднике и остало, из објективних разлога. Тако да ја очекујем да ће неке додатне мере државе бити донете у наредном периоду“, сматра Пралица.
Фризери ће и даље трпети последице
Власник једног београдског фризерског салона, Иван Жутобрадић, каже за Спутњик да поновним отварањем свог салона очекује даље губитке. Како истиче, очекује смањен број муштерија и због тога што не ради градски превоз, а њему долази велики број људи из разних крајева града. Такође, многи неће долазити због страха за своје здравље, а оне колеге које служе старије муштерије тек ће да изгубе јер најстарији не смеју напоље.
„Механичари и вукланизери уопште нису затварали своје радње, они су нон стоп радили. Шта, њима дође муштерија, остави ауто, окрене се и оде. А ми фризери и козметичари смо угроженији јер смо у директном контакту са људима. Нас су затворили и нису нам дали ни могућност да одлучимо да ли ћемо да радимо или не. Ја сигурно не бих радио због своје породице и нисам толико угрожен, али, на пример, има људи који су угрожени и који би можда радили, којима је висока кирија, или имају дугове и кредите“, сматра Жутобрадић.
Београдски фризер оцењује да је рад под заштитним маскама, а поготово са рукавицама сада незамислив, али, ако буде морало, поштоваће све мере.
Он за сада не размишља о повећању цена, али уколико се буде тражило да се заштитна опрема обезбеђује и за муштерије, свакако ће то морати да надомести наплатом својих услуга.
