Сергеј Караганов, декан Факултета за светску економију и политику Више школе економије, у анализи која је спорведена под окриљем Министарства спољних послова Русије, предлаже „идејну тријаду“, која се заснива на заштити међународног права, слободе избора сопственог модела развоја, очувању суверенитета, различитости, али и позиционирањe Русије као гаранта новог поретка.
„Бжежински је још говорио да ће нови свет бити изграђен на рачун Русије, на плећима Русије и против ње и ту тезу нико није променио до дан данас. Реч је о системским приступима, треба формирати истински суверенитет и независност, а с друге стране показати значај сарадње“, рекао је Александар Жилин, војни експерт.
Суверенитет и „политика несврстаних“ насупрот конфронтацији Кине и Америке
Политика заштите суверенитета и слободе избора модела развоја је неопходна, као и позиционирање Русије као противника унификације, хегемоније и блоковске политике, која ставља државе пред избор „или-или".
Један од предлога је створити са земљама БРИКС-а „Глобалну алијансу за суверенитет и различитост“, а Русија треба да буде нови гарант „несврставања“, односно заједнице земаља које не желе да стану ни на чију страну већ претендују на независтан развој. То је директно повезано и са јачањем механизама у развијању правила понашања у оним сферама где је опасност од сукоба највећа.
„Треба да развијемо идеју која би била привлачна не само унутар земље, него и за остали свет, а она треба да се заснива на правди и сигурности. Данас у свету постоји велики дефицит социјалне, политичке и било које друге правде. После пандемије, Русија ће морати да формулише идеје и то је неминовно. Већини народа у разним земљама је јасно кога власт штити и чије интересе заступа. Постоји потреба за другачијим светом, праведнијим, који одговара интересима већине“, рекао је експерт.
Русија има шта да понуди
Став експерата је да Русија треба да покаже свету да се њен допринос разликује од доприноса осталих великих држава и да је њима у интересу да Русија буде јака и постане централна тачка у сукобу између САД и Кине. Основа односа САД са Русијом и Кином је супарништво, али је борба за нови светски поредак далеко од краја, а алтернативе за спречавање сукоба између нуклеарних сила готово да нема.
Осим тога, борба за лидерство и будући светски поредак носи идеолошке измене. САД своју борбу са супарницима настоје да обоје идеолошким концептима попут идеја „слободног света“, идеје о борби против „ауторитарних ревизиониста“ и позивају традиционалне елите са обе стране на оживљавање и јачање „либералног поретка заснованог на правилима“; Кина настоји да представи своје успехе са корона вирусом као доказ успешности свог модела и предлаже идеју „Заједнице једне судбине“.
Предложена „идејна тријада“ у потпуности одговара новим глобалним трендовима, јер истовремено расту претње од ненамерног рата између великих нуклеарних сила, као и тежња све већег броја земаља за остваривањем пуне суверености и самосталности, али и значај еколошких питања.
Експерти додају да је даље побољшање нуклеарног потенцијала нуклеарног и ненуклеарног одвраћања неопходно. Треба имати нове стратешке системе и увећавати их али без уласка у трку у наоружању. Договор СТАРТ 3 неопходно је продужити и разрадити механизме за предвиђање понашања. Улазити у нове преговоре о смањењу и ограничењу нуклеарног оружја, тренутно није могуће.
Пандемија корона вируса је убрзала међународне процесе, како негативне (економска криза, ривалство САД са Русијом и Кином и растућа претња од војног сукоба нуклеарних сила), тако и позитивне (жеља многих регионалних играча да самостално одреде модел развоја и спољне политике). Због ових тенденција, спољнополитички идентитет Русије не може остати исти.
