Радосављевић наводи да појефтињење нафте на око 20 долара по барелу, што је најнижа цена још од 1946. године, захтева нову прерасподелу у светском петролејском бизнису, где је дневна тражња пре кризе била 90 милиона барела дневно.
„Убудуће ће се снаге одмеравати између Русије и САД. Доћиће до нове прерасподеле моћи. И САД и Русија су били свесни да ће цена отићи на 20 долара. То је сада чисто геополитичка прича. Политичарима, наравно, није циљ да нафта као кључни енергент нестане из игре, већ је то нова прерасподела карата”, сматра Радосављевић.
Он истиче да је Русија у бољој позицији и због тога што се у САД из шкриљаца производи такозвана тешка нафта, коју не могу другима да продају.
Договор САД са Русијом неопходан
А Русија не само да може дуго да издржи цену од око 20 долара за барел већ може брзо и да повећа производњу и пласман. Уз то, Русија ће према Радосављевићевим речима, због тога што цена гаса не пада у складу са појефтињењем нафте, успети још дуже време да издржи у овом геостратешком енергетском окршају.
Ову нафтну кризу већ је наговештавала економска криза, евидентна и пре саме пандемије вируса корона. А када је уследило глобално заустављање транзита робе и људи, као и привреда читавих држава, свет је спознао да нам прети тотални крах — не само економски и финансијски, не само здравствени већ и друштвени.
„Прве су се на удару ове кризе нашле САД и Канада. У Канади је цена нафте отишла у минус недељу дана пре америчке минус цене, али је то некако прошло непримећено. И, Канада је, да би помогла својим компанијама, најавила субвенције произвођачима нафте из шкриљаца“, каже Радосављевић коментаришући да је то преседан јер се ради о „прљавој“ технологији.
Радосављевић подсећа да су САД и Канада ушле у производњу нафте и гаса из шкриљаца током 2014/15. године и да су захваљујући томе САД поново отпочеле са извозом сирове нафте, а потом крајем прошле и почетком ове године постале и највећи произвођач „црног злата“ на свету — претекавши Саудијску Арабију.
Кина ће искористити јефтину нафту за опоравак привреде
САД ће на договор са Русијом бити принуђена због тога што немају складишне капацитете за одлагање нафте коју производе, а немају коме да продају, док је Кина од почетка године удвостручила складиштење сирове нафте.
„У наредном период Кина ће искористити јефтину нафту да ‘напумпа’ свој раст — привредни опоравак после трговинског рата са САД и епидемије корона вируса“, указује Радосављевић.
Мере које европске земље најављу за опоравак својих економија позитиван су сигнал и за нафту, навео је он.
„Питање је, међутим, ко ће следећи да страда, односно, ко ће дуже да издржи смањени проход због смањеног прилива у буџет због мање потражње и појефтињења нафте. Ко ће дуже да издржи цену нафте од око 20 долара за барел“, каже Радосављевић, коментаришући да је познато да земље Блиског истока финансирају своје буџете из продаје нафте, тако да је „за њих ово период великог преиспитивања“.
Све ће, дакле, зависити од новог договора Москве и Вашингтона.
Прочитајте још:
