Рођена је као Џун Харт, са породицом је живела у Глазгову у Шкотској. Била је одлична ученица и имала је амбицију да упише факултет, али није имала новца, пише „Нешнел џиографик Србија“.
Са 16 година одустала је од формалног образовања и почела да ради као лабораторијски техничар у болници у Глазгову. Посао јој је био да помоћу микроскопа анализира узорке ткива.
For anyone who’s been interested in recent press coverage about pioneering virologist and electron microscopist June Almeida (my late mother-in-law), here’s the best and most accurate of the bunch of articles so far 👏 @NatGeo. #Covid_19 #coronavirushttps://t.co/4YvGgd2Ag4
— Catherine Grant (@CageyRant) April 17, 2020
Након пресељења у Лондон, наставила је да ради у болници Светог Бартоломеја. У Лондону је упознала и свог првог супруга, уметника Енрикеа Алмеиду. Пар се преселио у Канаду где је Џун добила посао у Институту за рак у Онтарију. Џун је у Онтарију радила на електронском микроскопу и развила нове технике за посматрање. Такође је објавила неколико радова у којима је описала структуре вируса који су раније били невидљиви. Објавила је и Приручник за брзу лабораторијску дијагностику вируса 1979. године за Светску здравствену организацију.
Револуционарна техника за снимање и откривање вируса
Техника микроскопије коју је развила Џун била је једноставна, али револуционарна у области вирологије.
Иако су електронски микроскопи имали детаљнију слику него оптички, за научнике је био прави изазов да препознају да ли је ситна мрља вирус, ћелија или нешто треће.
Како би утврдила постојање вируса, Алмеида је схватила да може да користи антитела узета од раније заражених појединаца. Када би Алмеида унела антитела, они би се окупили око вируса - и тако би показали његово присуство. Ова техника помогла је клиничарима да користе електронске микроскопе како би дијагностиковали вирусну инфекцију код пацијента.
Алмеида је на тај начин идентификовала низ вируса укључујући и вирус рубеоле, који су научници проучавали годинама, али она га је прва видела.
Како је откривена корона и зашто јој претходно нису веровали да то није грип
Када су њене вештине препознате, Алмеида је била позвана да се врати у Лондон. Почела је да ради у Медицинској школи болнице Свети Томас. Тамо ју је, 1964. године, контактирао доктор Дејвид Тирел. Његов тим био је прикупио вирусе сличне грипу, које су назвали „Б814“, али су имали проблем да их обраде у лабораторији.
Како њихове традиционалне методе за посматрање нису донеле резултате, научници су почели да сумњају да је Б814 нова врста вируса.
Тирел је послао узорке Алмеиди надајући се да би она својом техником могла да идентификује вирус.
„Нисмо се превише надали, али вредело је покушати“, написао је Тирел касније у својој књизи „Хладни рат: Борба против прехладе“.
Иако је Џун Алмеида имала ограничен материјал за рад, њена открића премашила су Тирелова очекивања. Не само да је направила јасне слике вируса, него се и сетила да је, раније током својих истраживања, видела два слична вируса: један док је проучавала бронхитис код пилића, а други док је посматрала упалу јетре код мишева.
О оба ова истраживања Алмеида је написала радове, али оба рада су била одбијена. Рецензенти су сматрали да су то само неквалитетне фотографије честица вируса грипа.
Са новим узорцима које је добила од Тирела, Алмеида је била сигурна да гледа у нову групу вируса.
Када су се Алмеида, њен надзорник и Тирел нашли да разговарају о налазима, дошли су до питања и како назвати нову групу вируса. Након посматрања снимака, инспирисани структуром вируса, одлучили су се за латинску реч корона, што значи круна. Тако је рођен вирус корона.
Научници и данас користе њене методе како би идентификовали вирусе, а пандемија новог вируса корона поново нас је све подсетила на значај њеног рада.
