Економиста Борислав Боровић сматра да, сабирајући последице коронавируса са већ ослабљеном привредом ЕУ током претходне кризе, не треба потцењивати опасност од презадужености еврозоне. Оцене европских банкара му се, како каже, чине оптимистичне, па и нереалне.
Дужничка криза ЕУ јача и од спора севера и југа
Наш саговорник не спори да, поучена кризом из 2008 године, Европска централна банка (ЕЦБ) купује све што се понуди на секундарном тржишту хартија од вредности и да је одлучна да разним мерама подржи евро. Указује, међутим, да је очигледно да ће пандемија вируса корона донети општу рецесију привреда свих земаља ЕУ, са тенденцијом да једно време буде у економској депресији, односно рецесији са продуженим роком трајања.
Саговорник Спутњика подсећа да је ММФ проценио да ће ће блокада привредне активност широм Европе, изазвана пандемијом, гурнути еврозону у рецесију од 7,5 посто, а да ће дуг 19 чланица зоне евра скочити за више од 13 одсто, у просеку на 97 процената БДП-а. То је знатно више него што је предвиђено њиховим правилима према којима јавни дуг чланице не би смео да буде изнад 60 одсто њеног БДП-а.
„Не знам како би онда могло да се деси да се, бар у једном делу, избегне дужничка криза евра. Монетарна политика јесте моћан инструмент економске политике, али није свемоћан. Ако привреда буде у рецесији, онда монетарне мере могу да ублаже негативне ефекте, а не да их потпуно елиминишу. Опасност од кризе који они виде у великим разликама између дугова земаља на северу и југу, нити је нова нити ће бити елиминисана у будућем периоду, нити је кривица само на државама југа“, истиче Боровић.
Северна четворка хладна према захтевима југа
Ново затезање на релацији север-југ било је видљиво и недавно када је ЕУ одлучивала о мерама које треба да помогну на ублажавању последица пандемије, од којих су најпогођеније оне на југу - Италија, Шпанија, Француска, Грчка. Њихов предлог о задуживању емитовањем такозваних еврообвезница, којима би сви дошли до јефтиног свежег капитала није прихватила четворка са севера-Холандија, Немачка, Финска и Аустрија.
Боровић сматра некоректним да се главни проблем економије ЕУ сада пребацује на земље југа, подсећајући да су због велоког удела услуга у укупној њиховој привреди, изузимајући Италију, оне рањивије на било коју кризу.
Притом су примљене у еврозону, клуб јаких, када су њихове макроекономске перформансе јасно указивале да им тамо није место, а потом је исти богати север подстицао тражњу за њиховим производима омогућујући јефтино задуживање југа. Бриселска бирократија је практично пуштала да уђу у зону восоког дуга који је, на пример, у Грчкој и Италији знатно изнад 100 одсто БДП-а, а у Шпанији око 100 одсто.
Коме то дугују земље југа
Зато Боровић додаје да се мора сагледати и питање коме то дугују те земље југа.
„Да не улазимо у ширу анализу, то задуживање је условно говорећи доносило корист северу, а додатно девастирало привреде југа. Само се сетимо одлука такозване „велике тројке“ око Грчке. Ушло се у репрограм који је само увећао дуг по цену великих социјалних рестрикција и инвестиционог замирања“, напомиње овај економиста.
Због тога што ће се јужне чланице еврозоне од кризе изазаване пандемијом опорављати много теже од северних јер су оптерећене огромним дугом, он не искључује ни могућност да неки изађу из зоне евра.
Хоће ли Италија напустити еврозону
И главни економиста у немачкој Беренберг банци, Холгер Шмединг, указује на то да ЕЦБ може да купи масу италијанских обвезница, али не може да убеди тржишта да Италија жели заувек да остане у евзорони.
„Ризик од тога да ће нека будућа италијанска влада можда желети да напусти евро је оно што тржиште посматра”, каже он.
Најновије холандско опонирање финансијској помоћи коју је Европска унија наменила привреди и становништву својих чланица за опоравак од пандемије, по писању енглеског „Гардијана“, личи на британске мотиве за излазак из ЕУ.
Боровић, међутим, не види да би нечији излазак из еврозоне могао да буде превелик проблем за ЕУ. По његовој оцени и земљама великим дужницима би то могла да буде релаксација у решавању кризе.
Мобилизација уместо дезинтеграције
Он, међутим, главне проблеме ЕУ види у будућим глобалним односима - све мање се питају у креирању тих односа и политички и економски, енергетски су потпуно зависни од других, губе ослонац у економским односима са САД...
Боровић зато сматра да ЕУ мора ићи на редефинисање унутрашњих односа, на заједничку мобилизацији, а не дезинтеграцију.
„Мислим, да ће чланице израчунати да им је боље да и даље остану у ЕУ, јер ће тако лакше савладати изазове него појединачно, уз неизбежно редефинисање односа и уз већу солидарност коју сигурно неће постићи упирући прстом у „неодговорни“ југ. Ако се то не догоди, можда ћемо присуствовати ружном растанку једне, некад моћне организације“, закључио је Боровић.
