Према његовим речима иако се чини да су агенти лишени могућности да обављају свој посао, да се сусрећу са изворима или успостављају контакте са циљним групама, управо економска криза даје могућност руским и кинеским спољним обавештајним службама да врбују нове агенте.
У шпијунажи је могућ и ”обрнути” одлив мозгова
„У обавештајном свету све је могуће. Обавештајне службе, било западних земаља, Русије или Кине, увек настоје да се докопају неопходних информација научно-техничке или одбрамбене природе. Ова ситуација може у потпуности бити искоришћена. Ако су затворене лабораторије, експерти који су радили у САД у тим осетљивим областима и на тајним пројектима који се тичу, на пример биолошког или хемијског оружја, у нормалним условима би прешли да раде за организације или компаније које се баве сличним питањима. У овом случају када такве могућности нема, постоји већа мотивисаност обавештајних служби да им се приђе“, рекао је Лав Корољков, ветеран спољне обавештајне службе.
Потпредседник компаније Стратфор, која је још позната и као „ЦИА у сенци“ истиче да су САД суочене са таласом незапослености, те да милиони људи остаје без посла. Ту није само реч о возачима, продавцима и обичним радницима, већ запосленима у индустријама које се већ дуго налазе под метом обавештајних служби. Ту спадају ваздухопловна индустрија, енергетика, нафтни и гасни сектор. Као пример наводи се компанија „ГЕ Авиејшн“ која се већ дуго налази на удару кинеских обавештајних служби које желе да дођу у посед технологије за производњу авио мотора. Ова команија је у марту објавила да ће отпустити 10 одсто запослених, а у априлу је постало познато да је чак 50 одсто особља ове компаније изгубило посао.
Оваква ситуација је запажена и у другим осетљивим секторима. На пример, канадска компанија за симулацију лета и обуку пилота „ЦАЕ Инц.“, која једна од најпознатијих партнера америчких одбрамбених компанија, смањила је плату руководиоцима за 50 одсто, потпредседницима за 30, директорима за 20, а свим осталим сараадницима за 10 одсто.
„Линктин“
Корпоративна шпијунажа је постала велика претња за САД. Најбоља платформа за корпоративну шпијунажу, према речима Стјуарта, је платформа „Линктин“, мрежа за проналажење и успостављање пословних контаката. Ова мрежа се користи не само за врбовање, већ и за успостављање контакта и развијање односа са „метом“. Агенти нуде запосленима или онима који су изгубили посао одређену финансијску надокнаду или помоћ и на тај начин инвестирају у будућност, јер ће се многи специјалисти након завршетка епидемије вратити или у Русију и Кину, или на своја радна места, али ће тада бити већ на „шпијунској удици“ и подложни манипулацији.
Према речима многих експерата, ово је можда и један од разлога зашто је управо „Линктин“ забрањен у Русији.
„Рад обавештајних служби и њихов међусобни рат никада није престајао. У том свету не постоји мир нити примирије. И САД раде потпуно исте ствари у односу на наше специјалисте у области одбране, у економским и политичким круговима“, рекао је експерт.
Стрпљен-спаСен
Потпредседник компаније „Стратфор“ истиче да постоји много ситуација у којима су руски и кинески шпијуни показали невероватно стрпљење у оквиру својих мисија. Чекали су годинама док се њихове инвестиције нису исплатиле. У овој ситуацији, уз мало улагања и чекање да се економска криза и пандемија заврше, страни агенти могу остварити брз и лак успех..
Ипак Корољков истиче да је изложени сценарио пренаглашен, јер у обавештајном свету нема наивности и велики значај има могућност предвиђања.
„Људи који раде над „строго поверљивим“ стварима, у затвореним институцијама, америчкој војсци или великим компанијама које се баве биолошким истраживањима или епидемиологијом, није важно, увек се налазе у видном пољу ФБИ-а, јер се узима у обзир могућност да им „неко“ може прићи“, рекао је експерт.
Ипак западни експерти указују на изузетну рањивост америчких компанија пред кинеским и руским обавештајним службама, јер оне настојећи да смање трошкове и подрже „капиталистички дух“ пословања, економским потезима доводе у питање безбедност земље.
