„Најважније је не чекати никакве глобалне катаклизме да би људи коначно схватили да је неопходно да се договоре, већ једноставно приступити савесном испуњавању Минских споразума. Видимо да постоје проблеми на обе стране. Али, главни проблем, као што сам данас рекао, јесте одсуство јасног одговора на питање да ли је Кијев спреман да поштено ступи у дијалог са Доњецком и Луганском, као што је то предвиђено Минским споразумима“, појаснио је Лавров.
Лавров је након данашњег онлајн самита министара спољних послова земаља „нормандијског формата“ (Француска, Немачка, Русија и Украјина) поводом разматрања процеса регулисања ситуације у Донбасу, објавио да су министри закључили да је од девет тачака финалног документа са самита лидера који је одржан у децембру у Паризу, испуњена само једна тачка — размена заробљеника и то, делимично.
Могући нови споразуми о размени заробљеника
Руски министар се осврнуо и на могућности постизања нових споразума о размени заробљеника између Кијева и Донбаса у оквиру контакт-групе и поручио да се Москва нада да ће ти споразуми бити постигнути.
Он је још појаснио да је тренутно у току процес припреме процедуре и неопходних етапа, јер је минским споразумима предвиђена размена „свих за све“.
Прва овогодишња размена заробљеника обављена је 16. априла, када је Кијев предао 14 особа, а самопроглашене Луганска и Доњецка народна република 20 заробљеника.
Лавров је још истакао да Русија позива Кијев и Донбас да усвоје и додатне мере у циљу подршке примирја у региону.
„Ми смо данас позвали Кијев, Доњецк и Луганск да у оквиру контакт-групе усвоје додатне мере за подршку примирја. Изложили смо чињенице у складу са којима је, пре извесног времена, те мере предложила Специјална посматрачка група ОЕБС”, појаснио је Лавров.
Он је још навео статистичке податке ОЕБС-а, из којих је очигледно да се примирје у Донбасу не поштује.
Раздвајање снага и средстава још није усаглашено
Лавров је такође нагласио да раздвајање снага и средстава ни на једној од три нове локације на линији разграничења у Донбасу до сада није усаглашено, јер свака страна има своје предлоге, које она друга страна не подржава.
Наиме, руски званичник је подсетио да је украјински председник Владимир Зеленски на крају прошлогодишњег самита у Паризу одбио да потпише усаглашену варијанту предлога за раздвајање снага и средстава дуж целе линије разграничења, па је, уместо тога, финални документ садржао позив на одређивање три нове додатне локације за раздвајање снага и средстава.
Руски званичник је нагласио да се Москва ипак нада да ће Кијев што је могуће пре уклонити блокаду Донбаса и да ће бити обновљене прекинуте социјално-економске, финансијске, саобраћајне везе.
Самит нормандијске четворке
Први за три године самит „Нормандијске четворке“, на којем су учествовали немачка канцеларка Ангела Меркел и председници Француске, Русије и Украјине, Емануел Макрон, Владимир Путин и Владимир Зеленски, одржан је 9. децембра у Паризу. Након састанка, стране су усвојиле заједничку изјаву и одлучиле да следећи састанак одрже за четири месеца у Берлину, ради наставка регулисања ситуације у Донбасу.
У изјави се истиче да Мински споразуми и даље остају основа за рад у „нормандијском формату“, а повлачење снага предвиђено је до краја марта 2020. године на три нове локације у Донбасу. Лидери су такође позвали на примирје у Донбасу до краја године. Осим тога, они су позвали контакт-групу да обезбеди размену заробљеника у Донбасу према формули „сви за све“ до краја године и да се Црвеном крсту обезбеди „пуни и безусловни приступ свим притвореницима“.
