С обзиром на ранија искуства везана за крађу руског гаса, експерти оцењују да је неповерење главни „камен спотицања“ у склапању договора о складиштењу руског гаса у Украјини.
„Предлог за складиштење руског гаса, чини ми се, да је логичан, али с обзиром на огроман недостатак поверења у билатералним односима, ово није најбољи предлог. Он је дошао од Сергеја Макогона, који је у истом интервјуу рекао да ће Украјина учинити све што је у њеној моћи да спречи изградњу „Северног тока 2“ . Две такве контрадикторне изјаве, једна невероватно пријатељска, друга очито агресивна, некако су ми неспојиве и просто не иду једна уз другу“, сматра руски експерт Кира Сазонова.
Непристојна понуда
Генерални директор украјинског система за транспорт гаса Сергеј Макогон предложио је „Гаспрому“ да изнајми украјинска подземна складишта за привремено складиштење руског гаса који се транспортује у Европу. Он је рекао да ће то коштати компанију три до пет пута јефтиније него што кошта у земљама ЕУ којима је намењен овај гас - свега 10 долара за хиљаду кубних метара гаса. Он је додао да ће „Гаспром“ зими, када у ЕУ порасте потражња, моћи да преузме гас из подземних украјинских складишта гаса и пошаље га у Европу.
Он такође предвиђа да Украјина може остати без транзита руског гаса 2025. године, након што истекне петогодишњи уговор руског „Гаспрома“ и украјинског „Нафтогаса“ и заврши се изградња гасовода „Северни ток-2“ и запретио је да ће Кијев уложити максималне напоре да спречи завршетак изградње тог гасовода. Макогон је рекао да је након пуштања у рад првог крака „Турског тока“, украјински систем већ изгубио 15 милијарди кубних метара годишњег транзита, а након пуштања у рад другог крака, изгубиће још толико.
Руски експерти оцењују да оваквим изјавама Украјина ризикује да поквари односе са европским партнерима и подсећају да је председник Владимир Путин више пута изјављивао да намерава да продужи транзит преко Украјине, чак и након реализације „Северног тока 2“ и „Турског тока“.
Руски званичници истичу да на територији Русије има довољно складишта гаса и да за сада Русији није потребна помоћ других држава по овом питању.
Чак и да се појави потреба за изнајмњивањем складишта, у случају Украјине неће бити довољна само конкурентна цена, већ ће бити потребне и гаранције о чувању руског гаса, како се давна историја са крађом гаса не би поновила.
Украјина жели да попуни буџетске рупе
Кира Сазонова сматра да постоји још неколико околности које не иду у прилог склапању споразума са Украјином о складиштењу руског гаса.
„Сада ће се структура потражње за гасом драстично променити. То је такође последица веома топлог времена, због чега ће се, самим тим, у Европи и у наредном периоду смањивати потражња за гасом. Осим тога, у Украјини постоји озбиљан проблем са наплатом гаса од становништва. Треба имати у виду да је ова инфраструктура, углавном, стара 50 година. Због свега тога, чини ми се, да неће бити додатних споразума за складиштење руског гаса. Нико није у стању да обезбеди Русији адекватне гаранције које су потребне приликом закључења тог документа“, оценила је Сазонова.
Експерти додају да ће упркос смањењу потрошње гаса изазваног падом индустријске производње због пандемије вируса корона потреба за складиштењем гаса порасти уочи зиме, када се потрошња, по правилу, повећава, али понављају да „Гаспром“ има довољно својих капацитета када је реч о складиштима.
Предлог Макогона стручњаци повезују са чињеницом да Украјина доживљава значајан економски пад, а шеф украјинског система за транспорт гаса, изгледа, само тражи прилику да некако попуни буџетске "рупе".
Подсетимо, Кијев и Москва су после тешких преговора у децембру прошле године потписали петогодишњи уговор о транзиту руског гаса за Европу преко Украјине. Нови уговор предвиђа да ће „Гаспром“ преко Украјине послати најмање 65 милијарди кубних метара гаса у првој години, а затим најмање 40 милијарди годишње од 2021. до 2024. Овај петогодишњи уговор донеће Кијеву више од седам милијарди долара.
