Наиме, будући да хрватско копно пресијеца мали појас обале око града Неума који формално представља једини излаз БиХ на море, Пељешачки мост дословце је предвиђен да физички повеже јужни дио Далмације, са Дубровником и околином, и са остатком Хрватске.
Кинески „пројекат вијека“ у Хрватској иде по плану
Ради се о мосту дугачком 2,4 километра, високом 55 и широком 21 метар (довољно да прими 4 коловозне траке), који ће са распоном од 568 метара бити други по величини висећи мост у Европи, а за који је хрватска страна са Кинезима потписала уговор у вриједности од 2,08 милијарди куна (без ПДВ-а).
Истовремено, познато је да се у Црној Гори већ годинама изводи комплексан пројекат аутопута од Подгорице до Колашина, за чију је изградњу Црна Гора 2014. узела кредит код кинеске Ексим банке у вриједности од 944 милиона долара.
Међутим, занимљиво је да иако су и Хрватска и Црна Гора за извођача изабрале реномирану кинеску компанију ЦРБЦ, ових дана се испоставља да је пандемија вируса ковид 19 посве различито утицала на брзину реализације ова два пројекта, иако је у питању исти извођач.
Тако „Слободна Далмација“ последњих дана пише да „Пељешачки мост пркоси пандемији“, те да „што је криза већа то мостоградитељи (Кинези) раде брже“, односно, да би, ако се овако настави - мост на Пељешцу „могао бити довршен и прије предвиђеног рока“.
Завршетак аутопута двапут одлаган
Са друге стране, приоритетна дионица аутопута у Црној Гори почела је са радом у мају 2015. године и било је предвиђено да иста буде завршена 11. маја 2019. године. У међувремену је већ двапут дошло до одлагања завршетка овог пројекта. Први пут финализација је одложена за 17 мјесеци (септембар 2020.), док се најновије одлагање завршетка дионице аутопута веже за љето 2021. године.
Овим се дошло у ситуацију да ће кинеска компанија „Чајна роуд енд бриџ корпорејшен“ (ЦРБЦ) рок за завршетак радова у Црној Гори прекорачити за више од двије године, што и није баш уобичајено имајући у виду могућности којима располаже кинеска страна. Ово нарочито ако се има у виду да компанија ЦРБЦ у сусједној Хрватској једнако захтјеван пројекат, према оцјени хрватских медија, изводи „невјероватном брзином“.
Да ствар по Подгорицу буде гора, на љето следеће године званично почиње и отплата кинеског кредита у америчким доларима који је због флуктуација курса значајно поскупио, па је са кашњењем отварања од двије године Црна Гора потпуно изгубила могућност да кредит дијелом отплаћује из већ разрађеног аутопута.
Елем, све наведено до сада не даје одговор зашто вирус ковид 19 Кинезима у Хрватској ни најмање не смета, док у Црној Гори додатно одлаже започети пројекат који је по тврдњама званичне Подгорице већ на терену завршен готово 90 одсто.
Ризик од дужничке клопке
Одговор се сам намеће, и он се у највећој мјери крије у (правилној) процјени кинеске стране да Црна Гора неће бити кадра да уредно сервисира доларски кредит за аутопут.
Док је нпр. Загреб свој пројекат са Кинезима уговорио много мудрије, тако што ће хрватски буџет бити оптерећен са само 15 одсто трошкова финансирања Пељешког моста, док се остатак од 85 одсто финансира из ЕУ средстава, за Црну Гору је већ постало опште мјесто да ће због висине свог јавног дуга од близу 90 одсто, бити у великом проблему да врати доларски кредит кинеској Ексим банци.
На ту опасност званичну Подгорицу већ неколико година упозорава и ММФ који је још 2018. констатовао да Црна Гора „нема фискалног простора за завршетак аутопута“ чији су трошкови у међувремену нарасли на 1,2 милијарде долара (односно 25 одсто црногорског БДП-а), али и амерички тинк-тенкови попут „Центра за глобални развој“, који ову ситуацију гледају са геополитичке тачке гледишта, односно, Црну Гору означавају као земљу која у великом ризику од упадања у „кинеску дужничку клопку“.
Када се на све ово дода неминовна рецесија и (двоцифрени) пад црногорског БДП-а који ће ове године узроковати пандемија корона вируса, као и чињеница да је због изразито неповољне привредне структуре Црна Гора веома неотпорна на екстерне шокове, онда синтагма да дуг полако заробљава будућност грађана Црне Горе полако постаје реалност.
С друге стране, Кина чини се да се спремала и за овакву могућност, па је, између осталог, једна од клаузула кинеског кредита да „Црна Гора за враћање Зајма гарантује својом имовином“. Односно, систем по коме Зајмодавац „купује дуг у замјену за имовину“. О којој конкретно имовини је ријеч, сада је тешко казати, али нема дилеме да поред Луке Бар, Жељезнице и Електропривреде заправо вриједне (непродате) имовине у Црној Гори није остало много.
Прочитајте још:
