Уочи 75. годишњице ослобођења немачке престонице, Министарство је на свом званичном сајту отворило нови одељак под називом „Завршни акорд Другог светског рата“, где су објавили историјска документа из фондова своје Централне архиве. Посетиоци сајта могу видети копије наредби, распоред ратних операција, као и налози да се доделе награде за најистакнутије војнике.
„Како се наводи у извештајима, делови пете ударне армије на челу са генералом-пуковником Николајем Берзарином током дана водили су тешке офанзивне битке на улицама Берлина, одолевајући упорном отпору противника. Свака улица и кућа заузимана је нападом. Током борбе за немачку престоницу северноармејци су показали јунаштво и храброст“, наводи се у саопштењу руског Министарства.
Такође је објављена наредба команданта одбране и последњег команданта у Берлину, генерала Хелмута Вејдлинга, који је позвао немачку војску да одмах прекине да пружа отпор.
„Тридесетог априла 1945. године Фирер је извршио самоубиство. Ми, који смо му се заклели на верност, остали смо сами. Недостатак тешког наоружања, муниције и општа ситуација чине ову борбу бесмисленом. Продужава страшне патње цивилног становништва у Берлину и наших рањеника. У договору са Врховном командом совјетских снага, захтевам да се одмах прекине борба“, истиче се у наредби.
У документима се такође наводи да је зграда Рајхстага представљала моћан чвор отпора, и да је била један од најважијих објеката у систему одбране града.
„Настављајући офанзиву и ломећи непријатељски отпор, делови треће ударне армије заузели су главну зграду Рајхстага и у 14.25 часова развили су на њој совјетску заставу. Офанзива у Брлину се наставља“, истиче се.
У извештају команданта, маршала Ивана Коњева наводи се да је битка у Рајхстагу трајала до првог маја, а да су поједине непријатељске групе капитулирале тек другог маја.
„За један дан, 2. маја 1945. године, заробљено је 34.000 непријатељских војника и официра. Заплењено је 37 тенкова, више од 150 јединица артиљеријског оружја и велики број другог наоружања и имовине“, наводи се у извештају Коњева.
Историјски документи такође сведоче да је Совјетска команда преузела на себе снабдевање цивилог становништва храном.
Тако је два милиона становика тог града нахрањено средствима Совјетског Савеза.
Један Берлинац је седмично могао рачунати на три килограма хлеба, пола килограма меса, скоро пола килограма шећера, 350 грама кафе. Поред тога, становништву је обезбеђивано воће и млечни производи.
„Совјетско руководство спасило је на хиљаде Берлинаца од глади. То је била манифестација истинског хуманизма, својственог нашем народу“, наводи се у једном документу.
Поред тога, црвеноармејци су пружили подршку и у медицинској сфери. У граду је организована испорука лекова у болнице и апотеке.
Лечили су се и противнички војници, који су страдали токомратних операција. За њих су биле специјално намењене три болнице, капацитета 5.000 места појединачно.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
