О утицају и значају Битлса и после више од пола века од разлаза говори и чињеница да су се у време обележавања педестогодишњице распада поново вратили на врхове топ-листа, по ко зна који пут гурнувши у запећак данас актуелне настављаче њиховог лика и дела.
Битлси, популарне „Бубе“, раширили заразу љубави и слободе
А како је пре нешто више од пола века изгледао распад Битлса, за Спутњикову „Орбиту културе“ сведочио је рок новинар Момчило Мома Рајин.
„За мене, али и за десетине милиона људи на свету, то је значило крај епохе чији су Битлси били нераскидиви део. Реч је о шездесетим годинама, које ће се испоставити као једна од најважнијих мирнодопских деценија 20. века, у којој су се милиони младих људи прихватили гитара и почели да објашњавају своје емоције и став према свету, а то су чинили на један радостан начин.“
На челу те колоне младих били су Битлси, који су их инспирисали, додаје Рајин.
„Распад Битлса сам доживео као крај детињства. Наједном се завршило нешто у шта сам растао и ствари су се претварале у нешто што вероватно неће бити ни тако весело ни емотивно као што је била ера ’битлманије‘, а испоставиће се да је тако управо и било“, каже Рајин, евоцирајући успомену на априлске дане 1970, кад је светом одјекнула вест о распаду Битлса.
Песме које је певао цели свет
Магију Битлса, групе која је пре више од пола века поставила још ненадмашене рекорде у индустрији забаве, саговорник Спутњика објашњава огромном количином њихових „песама које је певао читав свет“.
То што су Битлси урадили од краја 1962. кад су ушли у студио, па до 1970. кад ће се званично разићи, није успело ником ни пре ни после њих, наглашава Рајин.
А како су настајале незаборавне песме, објаснио је пре неколико година Пол Макартни у интервјуу са Џарвисом Кокером. На питање како су он и Џон Ленон писали и памтили песме кад нису имали ни магнетофоне, касетофоне, компјутере или мобилни телефон да би направили аудио-запис, Макартни је одговорио: „Нисмо имали ништа од тога, али смо зато правили песме које се не заборављају.“
„И то јесте суштина“, сматра Рајин.
Глобални народњаци — савршено једноставни и једноставно савршени
„Битлси су упростили ствар писања популарне песме на најједноставнији могући начин, али са таквом мелодиозношћу, хармонијском подлогом и текстовима који су одмах ’улазили у уво‘ и одмах се памтили и зато их је цео свет примао и певао из свег гласа“, објашњава наш саговорник.
Небројено пута је примећено да су песме Битлса биле и савршено једноставне и једноставно савршене, због чега су они још у првој половини шездесетих постали, могло би се рећи, први прави глобални народњаци.
Тезу о „глобалним народњацима“ можда најбоље потврђује сцена из најпопуларније британске серије свих времена — „Мућки“, кад екипа пекамских пробисвета путује на одмор изнајмљеним аутобусом и сви из свег гласа певају „Help“ са истим жаром као кад на сеоској свадби друштво пијаних гостију „погоди“ каква „Шабанова класика“.
О глобалном утицају Битлса говори и податак из њихове званичне ауторизоване аутобиографије Хантера Дејвиса, коју је чувени Маршал Меклуан назвао „документом столећа“, да су њихове песме до средине 1968, дакле, неколико месеци пре објављивања „Белог албума“, биле широм света обрађене више од 1.000 пута. А број обрада њихових песама растао је из године у годину.
„Оно што је најлепше у томе, јесте да су они заправо славили радост живота, јер се све њихове песме тичу љубави. Оставили су велики печат и ја се не либим да кажем да је то једна од најважнијих и најзначајнијих ствари које су се десиле не само у популарној музици, него и у популарној култури“, истиче Рајин.
Економија која је разорила пријатељство
Трзавице међу четворицом најбољих пријатеља из младих дана почеле су негде после објављивања званично најбољег рок албума у историји — „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ 1967. године. Хроничари Битлса забележили су и да је још 20. септембра 1969. на једном састанку групе Џон Ленон рекао Макартнију:
„Изгледа да си луд. Нисам мислио да ти кажем пре него што потпишемо уговор, али напуштам бенд.“
После тога остало је само да доврше снимање два последња албума „Abbey Road“, објављен у октобру 1969. и „Let It Be“, ког је публика дочекала у мају 1970, месец дана после званичног распада.
„Оно што је уследило од краја 1967. је заправо ствар која се више тицала економије Битлса и њихових права на сопствено дело. Компликовано је објашњавати како су они потписивали уговоре, на шта су имали право, а на шта не и они су у једном тренутку заиста почели да губе власништво над сопственим песмама и схватили су да ће банкротирати ако наставе тим путем“, објашњава Рајин.
Тада се јавља јаз између Ленона, Харисона и Ринга, наспрам Макартнија, око тога како треба заштити сопствени легат. То су биле прве несугласице међу другарима који су све одлуке до тада доносили једногласно.
„Оно што је срећа по све нас, јесте да су они после доказали и својим самосталним радовима да заиста јесу зрели и подарили су овом свету још десетине и десетине великих песама“, наглашава Рајин.
Ленон—Макартни: „Херој радничке класе“ и Моцарт 20. века
Наравно, и после распада као и за време трајања Битлса, највећи допринос музици и популарној култури дао је тандем Ленон—Макартни. На првом месту, ипак Џон Ленон и данас Гинисов рекордер по броју првих места на светским топ-листама, иако је његова каријера окончана бруталним убиством још пре 40 година.
„Ленон је, откако је упознао Јоко Оно, заиста процветао и почео да се занима за озбиљну уметност, а у том тренутку је озбиљна уметност подразумевала и озбиљан друштвени и политички ангажман“, каже Рајин.
Ленонова каријера у деценији после распада била је готово једнако успешна као и у време „ливерпулске четворке“, с тим што је у седамдесетим постао и најпознатији глобални, што би се данас рекло, антиратни активиста и симбол борбе за мир. Мит о Ленону можда најбоље описује наслов његове песме — „Working Class Hero“.
Пол Макартни већ више од пола века објављује мање-више успешне албуме који садрже гомилу одличних, певљивих поп песама и по лакоћи којом ствара музику пријемчиву широким народним масама широм планете, могао би се назвати Моцартом 20. века, сматра Рајин.
Весељак и човек који је помирио Исток и Запад
Најстарији од Битлса Ринго Стар је један весељак који и дан-данас, на прагу девете деценије живота, путује светом на турнеје са познатим музичарима, „јер Ринга нико не одбија кад му упути позив“, каже Рајин.
Покојни Џорџ Харисон је после распада снимио неколико успешних албума на којима је повремено, као и у неким песмама Битлса чији је био аутор, показао како музички Исток и Запад могу да нађу сагласје. Харисон је био један од првих музичара те генерације, који је показао прстом према Истоку, источној религији и источном схватању света, подсећа Рајин.
„Битлси су заузели једну огромну територију у којој су популаризовали све оно чиме ће се популарна култура у наредним деценијама бавити. Оно што је величанствено, на том путу су оставили десетине и десетине песама које и дан-данас делују полетно, свеже и незаборавно, Ја сам растао уз њихову музику и у том смислу могу рећи да сам имао срећно детињство“, закључио је Рајин.
