У Србију се постепеним релаксирањем мера, које су донете у борби против вируса корона, спорт враћа постепено. Министар спорта и омладине Вања Удовичић изјавио је да је одлучено да се спорт активира и да се спортистима омогући да тренирају на отвореном.
Спортисти жељно чекају наставак сезоне
Спортски новинар Добривоје Боби Јанковић оцењује за Спутњик да је главна последица корона вируса у свету по фудбал та што ће се он први пут играти без публике.
„Жеља и воља за игром зависе од карактера самог човека, тако да ће она надоместити недостатак фудбала професионалним спортистима, али оно што је извесно, јесте да ће се фудбал играти. Сад је важна физичка спремност играча. Тако да ће они сада овај део искористити да раде на обнови организма. У нормалним околностима, њихова година се састоји од 50 до 83 утакмице, што није мало. Свакако да овај принудни одмор сигурно има неког утицаја, али није то ништа нарочито“, сматра наш саговорник.
Фудбалери жељни и забринути
Већ са првим тренинзима и утакмицама биће заборављена пауза на коју су професионални спортисти били принуђени, а мере које ће морати да се поштују на фудбалским тренинзима, попут ограниченог броја играча на терену, избегавања физичког контакта и слично, Јанковић не види као препреку и нешто што би спутало екипу која је већ формирана.
„Имате данас пуно метода у раду које брзо обнављају организам. Већи проблем имају спортисти у индивидуалним дисциплинама, где сваки милиметар, сваки центиметар или метар зависи само од његове спремности. У екипним спортовима то је другачије. Екипа дели међу собом и добро и зло, па онај спремнији надокнади неспремног, па неспремнији да гол, а спреман не. Зато је то интересантан спорт. Фудбал ће као спорт опстати у овом обиму у коме је данас у свету“, оцењује Јанковић и додаје да ће неки спортисти повратак тренинзима дочекати жељно, а неки са забринутошћу.
Кошаркаши на отвореном тек да не „пропадну“ скроз
У кошаркашком тренинг центру БТЦ у Београду већ се почело са индивидуалним тренинзима професионалних кошаркаша на отвореном. Тренер Драгослав Марковић нам каже да се тренутно ради тек толико да кошаркаши физички не „пропадну“ скроз, како би се одржао неки ниво, да би када се отворе хале и стекну услови, ова пауза била што мање штетна. Према његовом мишљењу, за правог професионалног спортисту ова пауза је практично ненадокнадива.
„Сви су они радили код куће по неким програмима, а сада радимо на отвореним кошаркашким теренима, колико може да се ради на бетону, неки минимум, шут из места и радимо кондицију. Ми се фактички припремамо за следећу сезону. Ова сезона се највероватније неће наставити, избрисана је и немогуће је спремити се за њен наставак. Надамо се да ће идућа сезона да крене најнормалније, у септембру или октобру“, сматра Марковић.
За повратак у форму 20-30 дана
Према мишљењу Милана Грубјешића, некадашњег кондиционог тренера ФМП-а у Железнику, који сада ради индивидуалне тренинге са бројним српским професионалним спортистима, њима ће бити довољно да се за 20-30 дана врате у пређашњу физичку форму.
Како каже, пауза на коју су спортисти широм света били принуђени услед епидемије вируса ковид 19, имала је и позитивну страну са аспекта одмора од физичког напора:
„С једне стране, прекид им је значио доста, зато што су вероватно били у великом умору, али за тај умор је довољно 15 дана да се потпуно опораве. Тако да ће овај продужетак да их врати у неку фазу уназад. Најгоре би било да надлежни одлуче да заврше лиге што пре и да буде већи број утакмица у неком краћем временском периоду, што може да буде погубно за играче. Ко се није спремао у протекла два месеца, ризикује неку повреду.“
Грубјешић закључује да колико год су професионални спортисти радили тренинге у кућним условима, то не може да се пореди са радом у теретани са тренером и на терену са екипом, тако да ће њихов повратак стандардним активностима у својој професији бити од велике важности.
„Ови момци, неки моји фудбалери, рукометаши и кошаркаши, жељни су игре. То је проблем, јер они играју фудбал због фудбала, кошарку због кошарке, не толико због других ствари, попут дизања тегова и тако даље, без којих такође не могу. Њихови спортови им фале, а то не могу да надокнаде код куће, један на један, или сами, то је немогуће“, указује Грубјешић.
