Растућа глобална криза изазвана пандемијом ковида 19 дубоко мења светски поредак изграђен под окриљем Сједињених Држава после Другог светског рата, тврде новинари у уводнику француског „Монда“.
У уводнику се анализирају геополитичке грешке које је открила пандемија, као и опадање економије и утицај кризе на становништво.
Расправљајући о томе да ли динамика глобалних процеса потиче од убрзавања постојећих трендова или од радикалне промене парадигме у контексту пандемије, аутори су убеђени да је трансформација геополитичког контекста већ у току.
Иако се још не зна колико ће опасна и дуготрајна бити здравствена криза, већ у овој фази је могуће извући одређене лекције из шока ког је на светски поредак оставио ковид 19, пишу аутори.
Драматичан успон Кине
Прво, тврде аутори, већ крхки светски поредак обликован после Другог светског рата показао је да више није прилагођен стварности равнотеже снага у 21. веку о чему сведочи успон Кине као кључног играча у глобалној арени.
Крај хладног рата, распад Совјетског Савеза и све значајнија улога Кине постепено су избалансирали светски поредак који је зависио од дуланости САД-СССР. Овај биполарни поредак наследио је мултиполарни поремећај који је временом почео све више да се удаљава од оног што је, у ствари био, мултилатерални начин глобалног управљања.
Кашњење с којим је Светска здравствена организација упозорила међународну заједницу на ризике од пандемије ковида 19 указало је на моћ Пекинга над овом институцијом при чему је „оданост СЗО према Кини“ широко критикована услед међусобних оптужби Вашингтона и Пекинга о пореклу болести.
Новинари „Монда“ жале због заоштреног ривалства између Кине и САД о позадини пандемије, будући да се више енергије усмерава на конфронтацију него на напоре да се криза реши.
Они тврде да је Кина била спретна у брзом попуњавању празнина које су оставиле САД после одбацивања своје претходне лидерске позиције у међународним организацијама.
Америчког председника Доналда Трампа морали су замолити да путем видеоконференција учествује на састанцима којима је требало да председава, али ти састанци нису дали резултате. Зато је Савет безбедности Уједињених нација „парализован“, констатују новинари „Монда“.
Крах европске солидарности
Ширење пандемије вируса корона проузроковало је пустош „јединствене Европе“ пошто Унија није показала солидарност са најугроженијим државама чланицама, као што је био случај са Италијом.
Затварањем граница у покушају да спрече ширње епидемије показало је себичност држава које су угрозиле два стуба на којима ЕУ почива – шенгенски простор и јединствено тржиште.
Напуштена од САД, жудећи за Кином и у „хладним“ односима са Русијом, ЕУ још увек верује у мултилатеризам, оцењују аутори. Али, ако жели да утиче на развој праведнијег и сигурнијег посткризног поретка, ЕУ ће морати сама организовати сопствену економску обнову, уз већу солидарност држава чланица.
Трговинске увреде на релацији САД – Кина
Док се пандемија непрестано шири, Вашингтон и Пекинг размењују међусобне оптужбе, а амерички председник је критиковао је Кину због наводног лошег управљања здравственом кризом, оптуживши је да је прикривала виталне податке о пандемији у почетној фази. Уз то, Трамп је издао наређење да се испитају наводи да је вирус „кренуо“ после несреће у Институту за вирологију у Вухану.
Трамп је у априлу зауставио америчко финансирање СЗО оптужујући ту међународну институцију да је прикривала податке о ширењу заразе након што је она пријављена у Кини.
Кина је оштро одбацила све оптужбе наглашавајући да је била транспарентна током извештавања о пандемији вируса корона.
Европске тензије
Пандемија такође нагласила и поделе у структурама ЕУ, продубљујући постојеће тензије између најјаче погођених јужних држава попут Италије и Шпаније и финансијски јачег севера Европе.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен упутила је Италији 16. априла „искрено извињење“ јер су се многи Италијани наљутили због перципираног недостатка помоћи коју су требали да добију првих дана избијања епидемије у марту, а у то време су државе чланице ЕУ отезале са слањем маски и друге заштитне опреме.
Говорећи у Европском парламенту, Урсула фон дер Лејен је рекла „да превише њих није било на висини задатка кад је Италији помоћ била најпотребнија“, на почетку кризе, признајући да су најугроженије земље на континенту игнорисали њихови суседи.
„Потребна нам је истина о свему о нашим сопственим поступцима“, рекла је она уз констатацију да је ЕУ постала „светско срце солидарности“ наглашавајући „напоре институција ЕУ и земаља чланица на дистрибуцији медицинске опреме и постизању уговора о финансијском опоравку“.
