Пре неки дан су у Калињинградској области одржане велике тактичке вежбе пробијања ваздушне одбране потенцијалног непријатеља са мора, наношења удара на одбрамбене снаге и вежбе заузимања обале. За ваздушни напад су били одговорни универзални Су-30 и ударни хеликоптери Ми-24 који су уништавали копнене циљеве ракетним и оружјем за бомбардовање.
Најмасовнији борбени хеликоптер у војној авијацији Ми-24 је у употреби још од 1972. године, али он је и даље у служби. Штавише, средином априла је постало познато да је руско Министарство одбране почело да га модернизује. Узимајући у обзир искуство вођења модерних војних сукоба, посаде „крокодила“ (незваничан назив ових машина у руској војсци) ће добити уређаје за ноћно осматрање. Али логично је претпоставити да се модификација ту не завршава.
Зашто је Американцима потребан Ми-24?
„Борбени хеликоптер захваљујући својој величини, летачким способностиима, убојитом оружју и одбрамбеним маневарским способностима, представља јединствену претњу, стварајући реалну и веродостојну противничку силу“.
Овај опис Ми-24 није преузет из презентацијске брошуре руских одбрамбених предузећа, већ из захтева за 2018. годину команде морских ваздухопловних оперативних снага (Marine Air-Ground Task Forces), у коме се наводи потреба за употребом ових машина у вежбама.
То је далеко од јединог случаја када су „крокодиле“ (у терминологији НАТО - „Лани“ или Хајнд“) Американци користили у сличне сврхе.
Ударный вертолет Ми-24 на авиабазе ВВС США Дэвис-Монтан. Фото: https://t.co/IdKUy98GB4 pic.twitter.com/BmnSX66OLF
— Ivan O'Gilvi (@o_gilvi) January 25, 2020
Јасно је да у свету постоје модернији хеликоптери. На пример, руски Ка-52, Ми-28НМ, који ће ове године бити опремљени системом „Стрелац“, који омогућавају нишанџијама са земље да дају хеликоптеру ознаку мете уз помоћ таблет рачунара. Међутим, отписати Ми-24 би било апсолутно погрешно, а Американци су, наравно, знајући како користити хеликоптере, знали шта раде.
Истакао се у Авганистану и Сирији
Уз помоћ Ми-24 „паљбу“ таблет рачунарима, наравно, не можете извршити, али „крокодил“ је још увек популаран. Машина конструисана у московском хеликомперском постројењу „М. Л. Миљ“ произведена је у више варијанти, посебно се истакла у Авганистану и у служби је неколико десетина армија широм света, укључујући и оне којима Американци могу изненада да појуре „у госте“ у потрази за демократијом и другим природним ресурсима.
У ваздухопловству руске војске је у служби најмање 100 таквих машина, од чега је већи део произведен последњих година совјетске производње, односно крајем 1980-их и почетком 1990-их. Најпопуларнији модел тих година производње је Ми-24П, који је опремљен снажним 30-милиметарским топом ГШ-30 са двоструком цеви.
Ми-24 по својим ресурсима, тактичким и техничким карактеристикама прилично добро „извлачи“ борбене мисије фронтовске авијације, што смо и видели на примеру Сирије.
Пилоти морају проћи додатну обуку
Али све ово не укида потребу за модернизацијом. Веома је важна могућност употребе хеликоптера у борбама ноћу. Верује се да до 30 одсто времена рада савремених војних авиона са ротацијским крилима може наступити ноћу, а релативно старе верзије Ми-24 имају проблема са тим.
Опремање пилота хеликоптера уређајима за ноћно осматрање делимично решава овај проблем. Међутим, промене би требало да утичу на командну таблу и на режим осветљења дела кабине, како пилоти не би били приморани да стално искључују и укључују ноћни режим рада опреме. Замена старих бројчаника на модерне мултифункционалне екране и инсталирање савремених средстава сателитске навигације и њихова интеграција са системом за навигацију хеликоптера било би очекивано.
Поред тога, мора се узети у обзир да пилот у уређају за ноћно осматрање добија дводимензионалну слику терена, тако да без посебних вештина једноставно неће моћи да одреди удаљеност до објекта. То значи да пилоти морају бити додатно обучени.
Ми-24 и нове ракете
Чини ми се да је још озбиљнији задатак са којим ће се пре или касније суочити руски војно-индустријски комплекс, обнављање комплекса наоружања Ми-24.
Ми-24П може да користи противтенковско вођено оружје „Штурм“ са ракетама „Атака“ првих модификација, али савремени и за све временске услове Ка-52 и Ми-28Н имају значајно напредније системе за управљање оружјем, који омогућавају употребу најсавременијих модификација противтенковског оружја — „Штурм-В“ и „Штурм-ВУ“ са радио-управљањем и системом ласерског даљинометра који ради уз помоћ ласерског снопа.
Ракете ових комплекса су опремљене тандемским бојевим главама, које обезбеђују пораз високо заштићене савремене оклопне технике. Прилагођавање нишана и навигационих система хеликоптера Ми-24 старе производње новим ракетним системима може се извршити захваљујући замени одговарајућим оптоелектронским системима и неколико блокова опреме.
Још једна важна информација — за модерне армијске хеликоптере створено је неколико комплекса са напреднијим ракетама од оних које се користе у постојећем противтенковском оружју. На пример, „Хермес“ са вођеним ракетама са дометом од 20 до 100 км. Сада је за постављање овог комплекса на хеликоптере Ми-24П потребно посебно усавршавање машине, али то је сасвим изводљиво. Поређења ради: максимални домет ракете „Атака“ износи до 8 км, у зависности од модификације.
Модернизација не почиње од нуле
Многе одлуке за предстојећу модернизацију су већ разрађене на неколико модификација Ми-24 „родом“ из 1990-2000-их година. На пример, на Ми-24ВП који је произведен у малој серији 1989. године, већ су коришћене наочаре пилота за ноћно осматрање и систем за нишањење за све временске прилике са инфрацрвеним каналом за посматрање.
Такође је направљено и произведено неколико извозних модификација Ми-24 који су били опремљени разним модерним оптоелектронским системима за надзор. У ограниченом обиму је руским наоружаним снагама испоручиван и Ми-24ВМ, који је садржавао неке од карактеристика напреднијег Ми-28 и очигледно је постао прототип предстојећег програма „велике модернизације“.
Наравно, Ми-24 је хеликоптер претходне генерације. Не треба очекивати да се могућности Ми-24, произведених пре 30 година могу упоредити у свему са оним што модерни хеликоптери могу да ураде. Тренутно је у погледу електронике он дефинитивно застарео. Али „крокодил“ није тако једноставно постао један од најпопуларнијих борбених хеликоптера на свету. Ово је врло поуздан и једноставан за употребу производ, који истовремено поседује врло импресивна борбена својства која се, као што смо навели, такође могу побољшати.
А у тешким посткоронавирусним временима модернизација постојеће машине коштаће државну касу неколико пута јефтиније него конструисање новог хеликоптера. Генерално, како је писао 2018. године амерички пилот и новинар Елен Хед: „Ако ћете се суочити лицем у лице са Хиндом, далеко је боље да то урадите по сопственим условима него да имате први сусрет на бојном пољу“.
Прочитајте још:
