Немачки лекари опште праксе протестују голи /фото/

Почетком марта у Немачкој је на почетку пандемијске кризе одлучено да пацијенти са лакшим инфекцијама дисајних путева више не морају прво да иду свом изабраном лекару опште праксе да би добили боловање. Довољан је телефонски разговор. Циљ је био да се растерете ординације и да се спречи ширење заразе. Средином априла се планирало укидање тих мера.

На сајту протеста „Бланке беденкен“ објављене су фотографије лекара који својом нагошћу покушавају да скрену пажњу на проблем.

„Једног петка, по подне, информисани смо да од понедељка важе стара правила“, каже Ханес Бланкенфелд, који ординацију има у Минхену. „То нас је веома разљутило. Ко су људи са лаким симптомима инфекције дисајних путева? То су вероватно и пацијенти заражени корона вирусом.“

Они не угрожавају само хроничне болеснике који посећују ординације. Лекари су фрустрирани и због недостатка заштитне опреме за време пандемије короне, преноси РТС.

„Трошимо нашу заштитну опрему за преглед пацијента са лаким симптомима, који можда нису ни морали да дођу код лекара“, каже Бланкенфелд.

​„Голе сумње“

Бланкенфелд припада групи лекара опште праксе који су се повезали широм Немачке. Хтели су да искажу своје негодовање: „Било нам је јасно, ако само објавимо неко протестно писмо да неће бити великог одјека.“

Пример им је био француски лекар Ален Коломбје, који је позирао наг за фотографију у својој ординацији и тако осудио недостатак заштитне опреме.

Иницијатива „Голе сумње“ је настала по узору на тај чин. У својим ординацијама или пред њима лекари се фотографишу голи. У ствари, скоро голи. Интимни делови тела се не виде. На сајту иницијативе је алузија на недостатак заштитне опреме:

„Када нам нестане и ово мало што имамо, онда ћемо изгледати овако“, лекари додају да су без заштите — рањиви.

​Довитљиви лекари

На фотографијама су лекари духовити. Бушилица служи као продужена рука да би се пацијенту са безбедне удаљености узео брис. Прозирни кишобран је заштита кроз коју лекар гледа у пацијентово грло. Докторка користи своју косу уместо маске.

Минхенски лекар Ханес Бланкенфелд разуме разлоге застоја у дистрибуцији заштитне опреме. Напокон, цео свет тренутно има исте потребе. Али нема разумевања за то да је недостатак заштитне опреме познат већ недељама и да им се упркос томе отежава ситуација.

„Заједнички савезни одбор“ као највеће самоуправно тело у немачком здравству продужио је ипак важење правила да се пацијенти за боловање јављају телефоном. И то ретроактивно. Није се само иницијатива „Голе сумње“ побунила против укидања, већ су протестовали и удружења лекара и политичари из различитих странака. Али продужетак за сада важи само до 18. маја.

​„То није далековидо планирање“

Иницијатива лекара опште праксе тиме није задовољна. Захтева да лекари пацијентима с лакшим симптомима могу преписати боловање телефоном све до краја пандемије. „У пандемијској ситуацији сваке две недеље доносити одлуку о продужењу, то уопште не личи на разумно и далековидо планирање“, каже Бланкенфелд.

Заводи за здравствено осигурање су на страни лекара. Председник једног од највећих таквих завода ДАК Андреас Штром захтева у свом саопштењу да правило буде на снази до краја јуна.

Према анкети коју је институт за истраживање јавног мнења Форса спровео за ДАК, показало се да се запослени одговорно односе према новим правилима. Само једна десетина испитаника, који су се телефонски пријавили за боловање, то не би учинила да је морала да оде код лекара.

​Послодавци се боје злоупотребе

Послодавци су заиста били забринути због могуће злоупотребе оваквог узимања боловања. Средином априла још није било јасно да ће бити продужења важења правила. Тада је Савез немачких послодаваца поздравио укидање оваквих мера, саопштивши да је битно да дође до постепене нормализације.

Ханес Бланкенфелд исто као и удружења лекара претпоставља да је интерес послодаваца у позадини тог увек само двонедељног продужавaња важења прописа.

Бланкенфелд описује своја искуства из ординације, према којима људи више теже ка томе да оду на посао са лаким симптомима, него што олако иду на боловање. Ова друга група је према њему изразита мањина.

​„Скандалозно је да нас доводе у ову ситуацију само из страха да би могло да буде пуно одлазака на боловање“, каже Бланкенфелд.

Одјек на који је широм света наишла иницијатива „Голе сумње“ изненадила је и Бланкенфелда. До сада је на сајту постављено 50 фотографија. Али лекари који су чланови иницијативе, не желе да их редукују на фотографије, они желе да их чују.

„Хоћемо да и ми људе водимо кроз кризу. Желимо да заштитимо наше пацијенте. Хоћемо да останемо способни за рад како бисмо заједнички превазишли кризу“, каже Бланкенфелд.

Лекарима је потребна материјална подршка у облику заштитних одела. Али и политичка подршка, да не дође до погрешних одлука које „у бази непотребно изазивају већи хаос“ .