„Смртност од грипа се налази у корелацији са растом подршке десним екстремистима“, наводи се у истраживању Кристијана Бликла, економисте банке.
Аутор објашњава раст популарност десног екстремизма тиме што је у градовима са највећим бројем смртних случајева приметно смањење расхода на социјалне нужде.
„Та зависност остаје, чак и када узмемо у обзир национални и религиозни састав, раније податке о подршци ултрадесници, ниво незапослености и друге локалне карактеристике које, како се претпоставља, осигуравају раст подршке екстремиста. Смртност која је изазвана пандемијом грипа 1918-1920. године озбиљно је утицала на формирање немачког друштва“, каже се у извештају.
По мишљењу аутора, пандемија је посебно утицала на формирање погледа омладине и стварање нетрпељивости према странцима.
„Ми са опрезом интерпретирамо резултате истраживања. Ипак, сматрамо да су они нови додатак постојећој дебати око дугорочних ефеката пандемије“, закључује се у извештају.
