Антићеву песму на кинески је превео професор др Пенг Јучао са Универзитета за стране језике у Пекингу. Она је само мали део „Збирке српске поезије“, у коју је сабрао више од стотину најлепших песама великих српских поета: Ђуре Јакшића, Јована Дучића, Лазе Костића, Стевана Раичковића, Јована Јовановића Змаја, Владислава Петковића Диса, Милана Ракића, Десанке Максимовић, Миодрага Павловића, пишу „Новости“.
Збирку, луксузно опремљену, штампала је Издавачка кућа писаца Кине. Прво издање од 10.000 примерака је „плануло“, а видео-запис Антићеве песме на мрежи Вејбо, који је на свој налог преузела Амбасада Србије, већ је нанизао више од 40.000 лајкова, а подељен је готово 5.000 пута.
„Определио сам се за најрепрезентативније песнике Србије који су стварали од половине 19. до половине 20. века и да њиховим стиховима приближим лепоту српског језика кинеским читаоцима“, каже професор Пенг Јучао.
Било му је веома важно да се српској поезији у преводу на кинески сачува оригинални смисао и песнички израз.
„Како сам одабрао песме? Па, мислим да су песме одабрале мене. Блиске су ми. Разумљиве. Лепе. Српска поезија је велика ризница, као и целокупна српска књижевност. Ја сам откључао тек један мали део. Бојим се да је, можда, у овој збирци више оних које сам пропустио него оних које сам у њу уврстио. Али, полако, има времена, допунићу је“, наводи Пенг Јучао.
Прича да је збирка коју је потписао као преводилац, посебно запажена поводом светског Дана књиге, који се сваке године традиционално одржава 23. априла у Пекингу. Тога дана је најмасовнија друштвена мрежа Вејбо покренула акцију да представници свих земаља на „Појасу и путу“, а међу њима је и Србија, издвоје и одломак из књижевног дела, прозног или поетског, објављеног у Кини, који би се публиковао на језику домаћина.
Српска Амбасада је, за ову прилику, одабрала да вишемилионске кориснике мреже Вејбо упозна управо са Антићевом песмом. Мрежа је тада, од десет најпопуларнијих личности у Кини, одредила Гао Ђингфеија да песму дочара на кинеском
„Симболика моста је, казали су ми у Амбасади Србије, превагнула у избору песме. И то је лепо, мостови спајају људе у жељи да помире своје среће и своје туге. Пријатељство Србије и Кине такође гради мост. Челичан, између наша два народа да саосећају једни са другима и помажу се у овом тешком времену, у коме сви пружамо отпор вирусу“, додаје професор.
Пенг Јучао био је београдски студент. Сада предаје српски на Универзитету за стране језике у Пекингу, али је једнако посвећен и преводилачком раду. Ових дана приводи крају превод књиге „Поднебесно царство“ синолога, универзитетског професора Радосава Пушића из Београда, а са својим кинеским студентима српског преводи „Геопоетичке албуме“. Докторирао је на теми „Рани српски путописи по Кини“.
„Волео бих да преведем Андрићева дела, али директно са српског на кинески, јер тако нешто још нисмо имали. Радио бих то с посебном љубављу и страшћу коју одавно имам према овом вашем нобеловцу и српској књижевности“, закључује професор из Кине.
