У саопштењу на сајту Пулицерове награде наводи се да је колектив „Њујорк тајмса“ награђен у категорији „Међународна журналистика“ за „писање, уз велики ризик, низа фасцинантних прича које откривају предаторске поступке режима Владимира Путина“.
Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова више пута је информације „Њујорк тајмса“ називала лажним. Између осталог, 14. априла написала је на Фејсбуку да је чланак „Дуги Путинов рат против америчке науке“ „ремек дело дезинформисања“. У новембру 2019. године назвала је тврдње овог часописа да је Русија спречавала евакуацију болесног америчког војног аташеа из Москве „чистом преваром“, а чланак о истрази напада на сиријске болнице и наводном руском притиску на резултате напада – лажним и нечасним радом новинара.
„Њујорк тајмсу“ такође је припала награда за истраживачко новинарство, која је отишла у руке Брајана Розентала, који је открио како је хиљадама такси возача у граду Њујорку живот уништен због „предаторских позајмица“.
„Њујорк тајмсу“ припале су три нагаде, укључујући и Пулицера за коментар новинарке за есеј Никол Хана-Џонс, написан у оквиру пројекта 1619, којим настоји да у средиште приче о Америци стави ропство Африканаца.
Дневни лист „Енкориџ дејли њуз“ и истраживачки портал ПроПублика добитници су Пулицерове награде за новинарство у служби јавности за причу о томе да трећина села на Аљасци нема заштиту полиције.
Фотографи британске агенције Ројтерс освојили су награду у категорији ударне вести за документовање прошлогодишњих насилних протеста у Хонгконгу, док је награда за репортажну фотографију припала америчкој агенцији Асошиејтед прес за приказа живота у делу Кашмира, који је под контролом Индије.
Новинарка Лос Анђелес Тајмса Моли О'Тул добила је награду за најбољу аудио-причу о тражиоцима азила, који су незадовољни политиком „Останите у Мексику“ председника САД Доналда Трампа.
Пулицерова награда додељује се од 1917. године и сматра се најпрестижнијом наградом у новинарству.
