Уместо да се смањи ниво производње, преносе руски медији, одлучено је да се подрже тексашке компаније и да се смање ограничења на конверзацију нафтних бушотина, као и на чување нафте у алтернативним складиштима.
Овакав закључак подржала су два од три члана регулаторне комисије, нагласивши да компаније сада могу саме да одлучују колико ће смањивати производњу, а да не изгубе свој удео колача на нафтном тржишту.
Међутим, трећи члан тексташке регулаторне комисије Рајан Ситон оштро је критиковао ову одлуку, рекавши да је она донета на основу невероватног политичког притиска.
Руски медији подсећају да ово није први пут да се Ситон залагао за смањење нивоа производње нафте — када је било речи да би требало на светском нивоу смањити производњу нафте за 20 милиона барела дневно, он је рекао да то није могуће учинити без учешћа Америке.
Том приликом је он такође рекао и да у случају да се не смањи производња за тих 20 милиона барела дневно, ускоро ће складишта бити толико попуњена да ни смањење од 30 милиона барела дневно неће бити довољно.
Подсећања ради, држава Тексас је највећи произвођач нафте у САД, чак 40 одсто „црног злата“ се производи на тој територији.
Криза на нафтном тржишту
Почетком марта, котације нафте потонуле су услед значајног смањења потражње широм света због пандемије вируса корона, као и после неуспеха споразума ОПЕК плус, јер његови учесници нису могли да се договоре о продужетку споразума о смањењу производње. Због тога су се цене нафте више него преполовиле од почетка године и обориле рекорде од пре 18 година.
Котације су биле обновљене уочи новог састанка земаља ОПЕК плус. Земље-чланице ове организације су се на видео-конференцији 12. априла сложиле да смање производњу за 9,7 милиона барела дневно. Нови споразум ступио је на снагу 1. маја.
Међутим, како наводе аналитичари Међународне агенције за енергетику, споразум ОПЕК плус не може да надокнади пад потражње у свету, али би могао да доведе до почетка смањења залиха у другој половини године.
