За месец дана колико је посматрао црвене булдоге (Myrmecia gulosa), ентомолог Роберт Тејлор открио је да ови усамљени грабљивци често вребају у заседи у близини цветова да би заскочили пчеле, а понекад успевају да их зграбе још у ваздуху, преноси „National geographic“.
Замислите осу са откинутим крилима и имаћете добру представу о мраву-булдогу. Сличност није случајна: верује се да су мрави еволуирали управо од предака налик на осе.
Булдози су се одувек сматрали једном од најстаријих врста мрава. Међутим, нека новија истраживања показују да су се булдози појавили пре не више од 100 милиона година, кад и остале врсте мраве које су се развиле упоредо са појавом биљака цветница.
Они су оличење анатомије и понашања које стручњаци сматрају архетипским за претка свих мрава: велико тело, дуге ноге, оштар вид, отрован убод и релативно усамљеничке навике.
Иако узорци фосила показују да су мрави-булдози некада били распрострањени широм света, данас их има само у Аустралији. Стручњак за ове инсекте, Боб Тејлор, отишао је у шуму еукалиптуса у близини Норе, града јужно од Сиднеја, у потрагу за црвеним мравима-булдозима, који се гнезде у тамошњем пешчаном тлу.
Нашао их како нападају пчеле и друге врсте мрава, нарочито мраве-градитеље. То је опасан плен, јер "напреднији" мрави као што су градитељи могу брзо да позову у помоћ своје сународнике из мравињака тако што им шаљу хемијске сигнале. Булдози немају такве способности.
Међутим, уз помоћ свог супериорног вида, ловац булдог може да гони мрава-градитеља, да му скочи на леђа и прободе га пре него што збуњена жртва уопште добије прилику за контранапад. Можда јесте примитивно, али даје разултате…
Прочитајте још:
