„У Европи полако јењава епидемија и ради се на релаксацији мера и оживљавању економије. Једна од најведријих вести јесте да почињу да раде Фолксваген и остале компаније аутомобилске индустрије, јер смо ми произвођачи резервних делова за аутомобиле,“ рекао је наш саговорник.
Корона уздрмала економију, најгоре иза нас
Стање индустрије током априла, истиче директор Републичког завода за статистику, такво је да никако не можемо да кажемо да је економска активност замрла. Према његовој процени, највише су погођени микро-предузетници што је довело и до одлуке државе да прво они отворе врата потрошачима.
„Имамо податак од 17. априла да је у Регистру социјалних осигураника једва за неколико стотина мањи број у односу на крај фебруара. Дошло је до пораста стално запослених, а пао је број оних на уговорима, што је и делом резултат мера Владе за очување радних места,“ каже Ковачевић.
Србија ће на крају године, због вируса корона, имати мању стопу раста, највероватније око нуле, док би цела ЕУ могла да има око минус четири, оцењује Ковачевић.
Економија се обнавља већ у мају
Наш саговорник додаје да ћемо имати много бољи резултат него земље у региону због структуре економије али и залета од краја прошле и почетка ове године.
„После овог оштрог пада очекује нас убрзани раст, а већ наредне 2021. сви очекују да ће раст бити енормно висок. ММФ прогнозира раст од 7,5 одсто али у сваком случају, економија ће почети да се обнавља већ сада у мају,“ оценио је Ковачевић.
Он ову кризу не жели да пореди са светском економском из 2008, јер је данашња резултат осујећења самог рада и кретања, ово није потекло из финансијског сектора и цикличне кризе. Као најпогођеније привредне гране у Србији Ковачевић наводи аутомобилску индустрију, производњу обуће док је прехрамбена забелезила велики раст због извоза.
Црна Гора највећи губитник у региону
Вирус корона, је према мишљењу Ковачевића, смањила ниво политикантских зађевица у региону зато што су сви имали потребу за неком врстом помоћи и неопходним снабдевањем, а Србија је углавном помагала другима:
„Земље које зависе од туризма су најпогођеније. Наша земља не може да се пореди рецимо са буџетом Црне Горе у којој је та грана заступљена са око 20 одсто. Њима ће изостати прилив у државну касу од око 500 или 600 милона евра који су им неопходни за увоз хране. Мораће да се задужују, да удвоструче позајмнице, а јавни дуг им је већ премашио 80 одсто БДП-а. Нешто боље стање је у Хрватској али само из разлога што у односу на Црну Гору још имају неку врсту индустрије која ради,“.
Ове примере Ковачевић наводи као битно другачије од Србије, јер је наша држава извозно орјентисана тако да нам је у интересу да се економија великих земаља што пре стабилизује како бисмо пласирали своје производе.
“Због санкција ЕУ, Русија је у последњих седам, осам година развијала пољопривреду. Она иначе има политику капацитета који јој омогућава високу независност са једне стране али са друге има и отворено цело азијско тржиште. Неће јој фалити тржиште ни за енергенте, а цена нафте је сада само тренутна, а за руску енергетику је цена на нивоу од 30 долара по барелу исплатива,“ нагласио је наш саговорник.
Кинеска економија постаје доминантна
Ковачевић је сагласан са нобеловцем Џозефом Штиглицом који сматра да ће од последица ове пандемије највише страдати земље са новорастућим економијама и земље у развоју које живе на експлоатацији руда и продају енергију и метале.
„Међутим, оно што је корона вирус открио јесте чињеница да је сада у светским глобалним димензијама кинеска економија постала доминантна. Епидемија на азијском подручју није зауставила економске процесе, не може да се говори о економској кризи и економском колапсу и зато ће она бити кључна и за остатак света,“ закључио је Ковачевић.
