„Свака совјетска породица поштује овај датум, то је део нашег генетског кода. Црвена армија је била састављена од припадника различитих националности, народа. Борили смо се заједно. Многи су овде у Берлину у гробницама. Овде има преко 4.000 гробница и меморијала, 800.000 совјетских грађана је ту сахрањено“, рекао је Нечајев.
Амбасада Украјине је одлучила да венце положи одвојено. Они су до меморијала дошли сат времена касније.
Почетком маја украјински амбасадор је, према писању немачких медија, одлучио да не присиствује церемонији поводом 75. годишњице капитулације снага Вермахта у Берлину и ода почаст погинулим украјинским војницима Црвене армије, јер је сматрао неприхватљивим да присуствује догађају заједно са представницима Русије.
Нечајев је тада рекао да таква одлука украјинског дипломатског представника треба да остане „њему на савести“,
Меморијал у Тиргартену отворен је 11. новембра 1945. године. Са обе стране главног улаза на постољима се налазе совјетски тенкови Т-34 јер су управо они током офанзиве на Берлин први ушли у град. Иза тенкова су и два топа који су својим плотунима означили крај битке за Берлин.
У центру меморијала је бронзана статуа Црвеноармејца висока осам метара која симболизује крај рата. Војник држи оружје на рамену а лева рука му је пружена над палим саборцима.
Меморијал је и гробље где је сахрањено око 2.000 војника.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Путин и Меркелова честитали једно другом 75 година ослобођења од фашизма
► Помен страдалим херојима: Обележавање 75 година од победе у Другом светском рату /видео/
► Скинута ознака тајности: Како је Црвена армија спасила од глади два милиона Берлинаца
