На ово је у интервјуу за Спутњик указао један од мало преживелих бораца Народноослободилачке војске Југославије, борац елитне Прве пролетерске ударне бригаде и пуковник у пензији Зденко Дупланчић. Он је на церемонији одавања државних и војних почасти поводом обележавања 75. годишњице победе над фашизмом положио венац испред СУБНОР-а Србије на Споменик ослободиоцима Београда и Споменик Црвеноармејцу.
Овај добродржећи деведесетједногодишњак је са својом јединицом као изузетно зрело дете, попут Бошка Бухе и других легендарних пионира југословенске војске, учествовао у борбама од самог почетка Другог светског рата, а најзначајнији му је сусрет са борцима Црвене армије и заједничко ослобађање Београда 1944. године.
Улога Црвене армије у победи над фашизмом
„Безмерно је велики утицај био Црвене армије у ослобођењу Србије у Другом светском рату. Двадесет седам милиона совјетских грађана дало је своје животе. Они су били стожер ослобођења, слободно могу да кажем Европе. Они су ти који су дали коначан ударац фашизму и свакако да тај политички утицај који данас влада у свету жели да умањи тај значај. Што се тиче Црвене армије, како се звала у то време, радничко-сељачка Црвена армија, она је била узоран пример како се треба борити“, сматра Дупланчић.
Наш саговорник и председник Савеза удружења бораца народноослободилачког рата општине Савски венац и члан главног одбора ове организације у Србији и дан-данас присуствује свим церемонијама одавања почасти палим борцима у Другом светском рату и спроводи друге активности у неговању традиција Народноослободилачке борбе и обезбеђивања социјалне сигурности бораца и ратних војних инвалида и њихових породица.
Појава усташлука у Хрватској
„Ова данашња политика... Па ево и код нас има људи који оспоравају наш покрет и у Србији, додуше и у Југославији. Ево видите шта се дешава у Хрватској, појава усташлука и тако даље. Зна се ко су они били, то је била фашистичка НДХ-зија. Примењивала је фашистичке законе Немачке, а специфични закони Анте Павелића су били у односу на Србе, дакле, да то буде чиста Хрватска. То је бесмислица, јер ниједна земља није чиста, увек постоје мањине и други народи, што је и нормално. Према томе, они желе да тај свој зао фашистички приступ стварима из Другог светског рата доведу у победнички статус, тако да у Хрватској имамо жељу хрватског народа за самосталну државу, што је бесмислица“, указује наш саговорник, рођени Сплићанин који истиче да данашњи Сплит не може да препозна.
Борац Прве пролетерске бригаде сматра да Србија данас води политику несврставања, попут оне коју је водио Јосип Броз Тито, те да се понаша у складу са оним како се други односе према њој. Иако у односу на период Југославије више није актуелна биполарна подела у свету, Србија, према мишљењу Дупланчића, данас тежи ка Европској унији, али је и однос са Русијом веома важан и снажан, јер као што нам је помагала за време рата, тако то ради и данас.
Однос према Русији
Посебан однос који лично има према Русији, пошто је после рата тамо живео осам година, истиче као помало себичан, али и као веома посебан.
„Ја имам неки посебан однос према Совјетском Савезу, а нарочито са ветеранима Совјетског Савеза. Ја их осећам. У Хамбургу смо, на пример, имали једну конференцију европских земаља. Ту су били Енглези, Холанђани, Белгијанци, Американци и тако даље, а била су и два Руса. И када смо се разговарали, инклинирао сам ка њима, мада ја говорим и енглески, па сам и са другима наравно, али браћа Руси су ми по оружју блиски. Шта ја могу. Крв није вода. И сећам се на крају када смо се растајали, чекали смо да заједно пођемо на аеродром о једном трошку и сели смо нас тројица и причали смо шта се ово све десило. Чујте, то може само у фамилији да се тако говори. Толика блискост, то људи не могу да схвате“, емотиван је Дупланчић.
Овај скромни ратни ветеран све што ради, ради из љубави. Тако се прикључио и СКОЈ-у и Првој пролетерској. Данас нема ништа осим двособног стана, иако је читав живот био на високим државним функцијама. Како наглашава, не жали се, јер нико у гроб са собом неће да понесе.
Сусрет са борцима Црвене армије
Председник СУБНОР-а Савског венца присећа се како су он и његови саборци једва чекали да се сусретну са борцима Црвене армије:
„Ми смо за време рата пажљиво слушали са фронта шта се све дешава и свака победа Совјета над Немцима нас је надахњивала, давала нам је подстрека да и ми у томе издржимо. И ми смо једва чекали дан и час када ћемо се са њима срести и то се десило код Ђулинаца пред Београдом. То је било нешто фантастично, нешто што се не може описати. Сиромашан је речник да би се то описало.“
Идеја је била идеологија
Свој петнаести рођендан дочекао је у борбама за ослобођење Београда и како каже, није се ни сетио ни помислио на то у тренуцима надирања југословенске и моторизоване бригаде Црвене армије и борбе за, како каже, сваки спрат и сваку кућу у некадашњој престоници која је тада изгледала много другачије. Страха, како каже, није било:
„То је интересантно, нисам се плашио уопште. Ми нисмо били као ови борци из ових, како ја кажем, несретних ратова, ту је идеја била идеологија. Код нас никакав страх није био, то човек не може да поверује, али то је тако. Бар ми старији борци, не говорим за оне који су касније дошли, оне који су мобилисани, ту је било већ мало другачија композиција. Ми смо били већ идеолошки и борбено потковани, тако да је то нека мала разлика постојала, али је била дисциплина“, објашњава наш саговорник.
Дупланчић је, иначе, требало да присуствује Војној паради у Москви поводом обележавања 75. годишњице победе над фашизмом, али су га околности због пандемије корона вируса у томе спречиле. Нада се да ће следеће године ситуација бити повољнија и да ће и овај пут моћи да ода почаст својим ратним друговима, као што је то и до сада радио.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Србија обележила Дан победе /видео/
► Како је маршал Толбухин освојио љубав Београђана
► Како је Црвена армија започела Београдску операцију (видео)
